Izvor: Politika, 21.Jul.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proveriti rok, pa hranu u korpu
Zabrana prodaje gotovo 40 tona mesa, mleka, mlečnih proizvoda i ribe i više od 15.000 komada jaja znak je potrošačima da obavezno pročitaju deklaraciju. – Supe i čajevi najčešće probijaju datum važenja. – Roba bez deklaracije nije ispravna
Vest da su veterinarski inspektori zabranili prodaju gotovo 40 tona svežeg mesa, mleka, mlečnih proizvoda i ribe i više od 15.000 komada jaja upozorenje je potrošačima da budu više nego obazrivi u kupovini. Inspekcijama je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to znak da se još ozbiljnije pozabave kontrolom hrane na tržištu.
Još je alarmantnije da je većina ovih proizvoda povučena zbog isteklog roka trajanja! Iz organizacija za zaštitu kupaca poručuju da ih to nimalo ne čudi jer se, zbog pada kupovne moći, hrana sada duže zadržava na rafovima.
I dok se čeka sudski epilog opsežne kontrole kvaliteta hrane u mesarama, ribarnicama, poslastičarnicama, veleprodajnim objektima, marketima i skladištima u svih 17 beogradskih opština, kupcima preostaje da ozbiljno povedu računa o artiklima koje stavljaju u korpu. Naročito kada temperatura pređe trideseti podeljak.
Osim Veterinarske koja proverava hranu životinjskog porekla, i Poljoprivredna inspekcija se nedavno bavila kontrolisanjem rokova trajanja prehrane biljnog porekla. I ovi rezultati su poražavajući. U gotovo svakoj šestoj kontrolisanoj prodavnici u Srbiji inspektori Ministarstva poljoprivrede pronašli su bar jedan prehrambeni proizvod čiji je rok istekao.
Veći trgovac – veća sigurnost
Šta u takvoj situaciji da rade kupci? Kako da odaberu prodavnicu i proizvod?
Gordana Mijatov, inspektorka koja je obišla stotine prodajnih objekata, kaže da pravila, ipak, ima.
– Može se reći da su donekle sigurniji veliki trgovci, jer osim što ih mi kontrolišemo oni imaju i sopstvene sisteme vođenja evidencije. A i obrt robe je brži kod njih. Više nas uđe u objekat sa namerom da nešto nađemo, a ispostavi se da je sve u redu. Veći trgovac-veća sigurnost – kaže Mijatova, dodajući da su znatno problematičnije male radnje.
Može zvučati čudno, ali upravo dugotrajni proizvodi, poput supa u kesicama i čajeva najčešće probijaju rokove trajanja i ostaju na rafovima i kada im vreme nije. Dok svi obavezno pogledaju do kada su upotrebljive lako kvarljive namirnice poput mleka i jaja, i obavezno pročitaju deklaraciju, malo ko se informiše o roku trajanja drugih namirnica.
– Supe imaju rok trajanja od 12 do 18 meseci, čajevi do dve godine, a kafa od šest meseci do godinu dana. Malo potrošača zna da ulje vredi godinu dana, ali i da sirće nema rok trajanja, budući da je konzervans. Začinima rok ističe posle dve godine, kao i testenine. So i šećer traju neograničeno – objasnila je Gordana Mijatov.
Ovi rokovi važe, dodaje ona, samo ukoliko se proizvodi skladište na odgovarajući način i ne izlažu se direktno sunčevoj svetlosti i vlagi. I ambalaža utiče na trajnost proizvoda, pa iako je vino što starije to bolje, ukoliko se pakuje u plastiku neće biti tako.
Veliki trgovci imaju proceduru. Svaki proizvod koji se nađe u prodajnom objektu, kažu, mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o datumu proizvodnje i roku trajanja, odnosno roku i načinu upotrebe, održavanju ili čuvanju.
– Prilikom prijema robe u maloprodajne objekte vodimo računa da proizvodu nije prošlo više od dve trećine ukupnog roka upotrebe, inače se roba ne prima. Raspoređivanje robe u magacinu i izdavanje iz magacina u maloprodajni objekat se organizuje po principu FEFO (frst ekspajrd frst aut – kraći rok prvi izlazi) i u prodajni deo objekta šalju se samo oni proizvodi koji su odgovarajućeg roka. Zaposleni u maloprodajnom objektu svakodnevno kontrolišu rokove upotrebe i u obavezi su da iz prodaje povlače proizvode koji su pred istekom roka trajanja – objasnili su u „Delta maksiju”.
Proizvod bez deklaracije – ruski rulet sa zdravljem
Mikrobiološku neispravnost kupci ne mogu golim okom da primete, ali na sve ostalo – čuvanje, trajnost i postupanje sa svežim mesom valjalo bi da obrate pažnju. Kupovina sira, kajmaka, jaja, pa neretko i prerađevina od mesa na improvizovanim tezgama, kojih ima i ispred supermarketima u novobeogradskim blokovima, predstavljaju igranje ruskog ruleta sa sopstvenim zdravljem, poručuju inspektori. Stomačni problemi neizbežni su ukoliko se pojede hrana sa isteklim rokom, a neretko mogu da uslede i teže posledice koje zahtevaju bolničko lečenje. Ipak, mnogi slatkiši, kažu naši sagovornici, ne postaju po isteku roka štetni za zdravlje, već gube hranljiva svojstva.
– Hranu bi trebalo kupovati samo u objektima koji su registrovani, jer su jedino oni kontrolisani. Namirnice životinjskog porekla moraju da se čuvaju u rashladnim vitrinama i ukoliko to nije slučaj svakako bi ih trebalo izbegavati. Osim toga, kupci bi trebalo da pogledaju deklaracije i uslove pod kojima bi kod kuće valjalo da čuvaju prehrambene proizvode. I najbitnije, ukoliko proizvod nema deklaraciju, automatski se smatra da je higijenski neispravan i to treba prijaviti inspekciji – savetuje Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije.
Za prodaju pokvarene hrane i nepoštovanje propisa, dodaje ona, Zakon o bezbednosti hrane predviđa kazne i do tri miliona dinara, a kolika će kazna biti izrečena za one čija je roba povučena sa tržišta, kažu u Veterinarskoj inspekciji, zavisi od odluke suda.
Kada potrošač u prodavnici kupi proizvod kome je istekao rok, a to primeti tek kod kuće, ima pravo da se vrati robu i od trgovca zahteva da mu vrati novac, ali i da prijavi inspekciji.
– Rok prerađevina od mesa se naznačava na deklaraciji na kojoj mora da stoji „upotrebljivo do”, a svaki proizvod mora da bude označen u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju namirnica. Što se svežeg mesa tiče, ono se proverava tako što se na liniji klanja obeležava žigom koji nosi datum – objasnili su u Veterinarskoj inspekciji.
A kako kupci to ne mogu da primete, savet je da se raspitaju kod mesara.
– Ono što bi potrošači trebalo da znaju je da je rok trajanja svežeg pilećeg mesa pet dana, svinjskog sedam, a junećeg 12 dana – objasnio je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Stefan Despotović
---------------------------------------------
ANKETA: Da li proveravate datume na proizvodima
Mleko i meso kupci drže pod kontrolom
Oprez pri kupovini, posebno hrane, nije na odmet, smatraju kupci koji mahom proveravaju rok upisan na pakovanjima. Kasi ne prilaze dok ne pogledaju datum do kog mogu da konzumiraju meso i mlečne proizvode. Ali, gotovo im nikada ne pada na pamet da pročitaju trajnost na slatkišima, ulju, sredstvima za ličnu higijenu…
Među one koji nikada ne zaboravljaju da provere da li su ispravni jogurt, mleko, sir i da li je sveže meso, spada Dragica Todorović, ekonomista.
– Ne znam da li zbog toga što ne verujem prodavcima ili što smatram da je normalno da znam šta kupujem, ali osnovne životne namirnice moram da proverim. Bombone, čokolade i ostale slatkiše ne proveravam jer ih ne konzumiram. Kupujem ih samo kada idem u goste, ali eto, tada na rok upotrebe ne obraćam pažnju – kaže Todorovićeva.
Ni Slađana Đukić, ekonomista, ne brine da li će pojesti ispravan slatkiš. Ne proverava datume ni na ulju, jer kaže, ove proizvode brzo troši i jednostavno ima naviku da brine samo o ispravnosti mlečnih proizvoda. Smatra da je potrebno proveravati sve što se plaća.
Miomir Žikić, građevinski inženjer, ipak nema običaj da to i sam uradi. Bar ne u svom gradu.
– Kada negde otputujem, obraćam pažnju na rok trajanja gotovo svakog artikla. Ali ovde nešto nemam tu potrebu, možda zato što sam kod kuće, iako mislim da ne treba ni našima verovati – ističe Žikić.
Njegovim stopama išla je i Dragica Leđanski, penzionerka, sve dok nije omirisala navodno sveža rebra koja je kupila u nameri da zgotovi ukusan ručak.
– U radnji u kraju stalno sam pazarila, dok na poverenje nisam kupila meso. Pitam lepo prodavačicu da li je sveže, i ona potvrdi da je odlično. Dođem kući i imam šta da vidim – usmrdelo se. Upakujem rebra, odem u radnju, vratim ih i uzmem novac nazad. Više ne pazarim u ovoj prodavnici i sve što kupim, od žvaka do pikantnih stvari, obavezno proverim – objašnjava gospođa Leđanski.
Žitomir Prišunjak, penzioner, ne ide često u kupovinu, ali kada pazari, obavezno traži datume utisnute na pakovanjima.
– Dešava se da na rafovima pomešaju proizvode kojima samo što nije istekao rok sa onima koji su sveži, pa kad kupci uzimaju, recimo tri pakovanja mleka, obavezno zakače i proizvod pri isteku. Dešavalo mi se i da među artiklima bude i onih koji nemaju utisnut rok. Oprez je obavezan bar kada je reč o osnovnim prehrambenim proizvodima – smatra Prišunjak.
LJ. Perović
objavljeno: 22.07.2010.
