Izvor: Politika, 17.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protivpožarni aparati i hidranti u lošem stanju
Uprava za zaštitu i spasavanje traži da se broj vatrogasaca poveća za 70 odsto
Beograd i predgrađa trenutno pokriva tri puta manji broj vatrogasaca nego što je neophodno, dok mnogi objekti nisu na pravi način obezbeđeni od požara. Prema rečima Zorana Hadžića, načelnika Uprave za zaštitu i spasavanje u Beogradu, suština Nacrta novog zakona je u revitalizaciji vatrogasne službe.
– Broj stanovnika i objekata u stalnom je porastu, tako da je sa 624 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaposlena teško obezbediti ceo grad sa periferijom. U Evropskoj uniji se na svakih hiljadu stanovnika angažuje jedan vatrogasac, a kod nas ih je trenutno oko tri puta manje od tog standarda. Podneli smo zahtev da se broj naših ljudi uveća za oko 70 odsto, ali je još neizvesno da li će nam nadležni to odobriti – objasnio je Hadžić.
Oprema za prevenciju i zaštitu od požara koja se nalazi u objektima i na javnim površinama uglavnom je nefunkcionalna, pa bi novi zakon trebalo da obuhvati i odredbe o njenoj zameni i održavanju. Aparati za gašenje vatre i hidranti često su u lošem stanju.
– U četiri petine od ukupnog broja kontrola konstatujemo da su aparati neispravni, a u pojedinim objektima se uopšte ne mogu naći. Hidrante ponekad oštećuju i građani koji sa njih skidaju delove. Dodatnu teškoću predstavlja visoka cena održavanja opreme, dok starim zakonom nije jasno propisano ni koliko bi protivpožarnih aparata trebalo da pokrije određenu površinu, nego se procene obavljaju na osnovu karakteristika nekog objekta i na taj način utvrđuje koji će broj uređaja tamo biti postavljen – objašnjava Hadžić.
Prema njegovim rečima, Beogradu nedostaje i veći broj inspektora koji su zaduženi za kontrolu protivpožarne bezbednosti objekata.
– Veći broj kontrola neophodan je Beogradu, jer neki objekti, kao što su diskoteke, kafići i drugi lokali, niču „preko noći” i ne možemo da stignemo da ih sve na vreme pregledamo. Velike građevine, predviđene za masovna okupljanja, kontrolišemo još u toku izgradnje – kaže Hadžić.
On ističe da su objekti u pogledu protivpožarne zaštite svrstani u kategorije rizika i da su prema ovoj podeli najugroženije fabričke hale u kojima se nalaze zapaljive materije, toplane, elektrane i slična postrojenja. Pored njih, inspektori često obilaze sportske hale i stadione, pogotovo kada su najavljene masovne posete.
– Stadione Partizana, Crvene zvezde, OFK Beograda i drugih fudbalskih klubova pregledamo svake dve nedelje, kada ove ekipe igraju utakmice na domaćem terenu. Obilazimo i hale „Pionir” i „Beogradsku arenu”, gde nastojimo da osoblje upoznamo sa merama zaštite. U „Areni” insistiramo na poštovanju propisa, čak i u pogledu scenografije, tako da je prilikom izvođenja nekih priredbi zabranjena upotreba vatre na sceni. Početkom ove godine već smo obavili kontrolu hotela. Posebne pripreme preduzećemo pred održavanje „Evrosonga” i „Univerzijade” – objašnjava Hadžić.
N. Belić
--------------------------------------------------------------------
Instalacije uzrok požara
Zoran Hadžić ocenjuje da su kvarovi na električnim instalacijama, koje se retko pregledaju i održavaju, najčešći uzrok požara u zgradama. On apeluje na građane da ne ostavljaju uključene aparate sa ugrađenim grejačima kada napuštaju stanove, poslovni prostor ili druge objekte.
[objavljeno: 18/03/2008.]
