Izvor: Blic, 29.Nov.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protest se nastavlja
Studentski protesti će se nastaviti već sledeće nedelje. Iako je Vlada Srbije u petak rešila pet studentskih zahteva, zbirnog upisa godine, uprkos dosadašnjoj praksi, neće biti, pa će dobar deo studenata završiti kao samofinansirajući. Svoje nezadovoljstvo će, kao i prethodnih godina, izraziti na ulici.
Iako je Vlada Srbije obećala da će rešiti probleme grejanja, upisa na budžet sa 48 i više bodova, proširiti kvote za master studije, ali i rešiti specifične probleme >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << studenata Univerziteta umetnosti i Fakulteta političkih nauka koji se tiču budžetskog studiranja, veliki deo studenata koji su u petak protestovali ispred zgrade Vlade Srbije najavljuje da će sa protestima nastaviti i sledeće nedelje. Prema njihovim rečima, najveći problem, odnosno zbirni upis koji podrazumeva sabiranje bodova iz celokupnog školovanja – neće biti.
– Donetim zaključkom Vlade su zadovoljni samo predstavnici FPN-a i FON-a, zbog čega će se protesti nastaviti sledeće nedelje. Prema onome što smo videli, jedini zahtev koji je konkretizovan odnosi se na zbirni upis, i on je odbijen, a upravo je on najvažniji. Po dosadašnjoj praksi, studenti su upisivali godinu na osnovu bodova koje su stekli u toku dosadašnjeg školovanja, međutim, sada se to ukida pa dolazimo u situaciju da studenti koji imaju 127 bodova mogu da studiraju na teretu budžeta, dok oni sa 160, odnosno pet ispita više, ne mogu – kaže za „Blic nedelje" Vladimir Smuđa, student prodekan na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.
Studenti tvrde da će se neusvajanjem zbirnog upisa desetkovati broj onih koji se školuju na teretu budžeta, kao i da je krivac za to isključivo država koja je krenula u reformu obrazovanja, a pri tom ne radi ništa da je isprati. Ističu i da je problematičan zakon o visokom obrazovanju koji je loš.
Po tom pitanju s njima se slaže i rektor beogradskog Univerziteta, Branko Kovačević, međutim, on sumnja u mogućnost da se država odobri zbirni upis godine, a razlog za protest vidi pre svega u lošoj ekonomskoj situaciji.
– Zakon o visokom obrazovanju, kao i svi zakoni u ovoj zemlji, ima manjkavosti, pre svega u smislu sprovođenja, ali i takav predstavlja korak ka dostizanju evropskih standarda kojim težimo. Moguće su i paradoksalne situacije koje studenti spominju, ali zakon i ne može da obuhvati sve. Reforme jesu spore i bolne, ali mislim da smo na dobrom putu. Međutim, teška ekonomska situacija u kojoj se stanovništvo nalazi predstavlja verovatno najvećeg krivca za nastalu situaciju, jer nije lako školovati dete sa srpskom platom, naročito ako ne živite u gradu u kojem postoji fakultet – kaže Kovačević.
Međutim, postoje i oni koji smatraju da su reforme samo spore i bolne, odnosno da i ovaj kao i protesti prethodnih godina proizilazi iz birokratskog sprovođenja reforme – bez traženja i otklanjanja razloga koji se tiču nesposobnosti studenata da ispune zahteve koji se pred njih postavljaju.
– Već četvrt veka ne postoje nikakvi razvojni planovi. Odluke se donose bez ikakve analize, a o posledicama se ne razmišlja. Reforma koja se sprovodi, iako ima izuzetaka, u celini je loša, jer se stvari ne mogu menjati u hodu kako je to zamišljeno. Iz prethodnog je zadržano, a iz novog sistema je preuzeto ono najgore. Zato sada, na primer, imamo situaciju da se fakulteti teraju u samofinansiranje, dok im s druge strane komisija za akreditaciju ograničava broj mesta, odnos prema master i doktorskim studijama je takav da država kao da ne želi da ih iko upisuje... Školovanje mora biti pristupačno, pa zbog toga i ne treba da čudi što studenti izlaze na ulice – kaže Ljubiša Rajić, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu.
S tim mišljenjem se slaže i bivši ministar prosvete Gašo Knežević, koji ističe da je država u reformu ušla nespremna i da su protesti samo posledica.
– Svi protesti koje gledamo poslednjih godina su posledica nespremnog ulaska u reformu. Ušli smo nespremni, a nismo bili spremni da se menjamo sve do poslednjeg trenutka, kada je to urađeno stihijski. Ne mogu da osudim studente jer su dovedeni u mat poziciju. S druge strane, univerziteti su mislili da mogu da ostanu onakvi kakvi su bili pre 30 godina, da se sve prolazi mimo njih a da se oni ne menjaju – kaže za „Blic nedelje" Gašo Knežević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
