Izvor: Blic, 16.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prolećni bal u Beogradu
Prolećni bal u Beogradu
Igra ima univerzalni jezik i univerzalno značenje. U svetu sporta retko se sreće spoj snage, lepote i gracioznosti pokreta kao u plesu. Zato je sportski ples disciplina koja poslednjih godina postaje sve popularnija. Pravila su stroga, ali ostavljaju prostora i za ličnu kreativnost.
Jedan od događaj koji će zainteresovati sve zaljubljenike u ples je 'Prolećni bal', 31. po redu, u organizaciji plesnog studija 'Natalija i Ivica'. Večeras >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u 20 časova u Hotelu 'Metropol' uz najbolje plesne parove Jugoslavije učestvuje i Balski orkestar, Državni ansambl narodnih igara i pesama Srbije 'Kolo', ansambl 'Svilen konac', Petar Gojković, Jovan Maljoković i 'Salsa bend' i specijalni gosti iz Pariza. Kao i svih prethodni godina, biće prisutan i veliki broj gostiju iz javnog i društvenog života zemlje.
Plesni studio 'Natalija i Ivica' postoji od 1986. godine, i za to vreme u njemu su plesali valcer, tango, sambu, rumbu, ali i mambo, tvist i sirtaki desetine hiljada dece i odraslih.
- Svi oni koje zanima pokret, a svaku muziku prati pokret, ovde mogu naučiti standardne i latino igre, a najmlađi i pačji ples, Zeku Rodžera... Najbolji mogu ući u takmičarski klub, gde se radi sa najuspešnijim trenerima i koreografima - kaže Ivica Došenović, vlasnik PS 'Natalija i Ivica'.
Ovaj klub je osvojio oko 70 medalja na međunarodnim takmičenjima i uglavnom su ih dobili mlađi uzrasti. Na nedavno održanom Otvorenom prvenstvu Austrije u sportskom plesu, u gradiću Vels, dvanaestogodišnji Nikola Korć i Marina Fodor, članovi kluba, osvojili su drugo mesto u latinoameričkim igrama i standardnim plesovima. Inače, ovo je 32. trofej našeg najuspešnijeg i najmlađeg para.
Prvi bal koji je u Beogradu održan posle Drugog svetskog rata Došenović je organizovao u tadašnjem Domu vojske Jugoslavije 1987. godine, što nije bilo lako, jer bal je i tada 'mirisao na buržoaziju'. Jugoslovenska ekipa prvi put se pojavila na međunarodnom takmičenju 1994. godine, na Otvorenom prvenstvu Italije, i odmah osvojila srebrnu medalju. Mali šampioni tada su bili naši najbolji ambasadori.
- Po nagradama bi se reklo da smo talentovana nacija, a i puni dinamike. Svi volimo da igramo, ali generalno nismo disciplinovan narod. Osim ljubavi potrebno je mnogo rada. Znate, kada sam bio mlađi radio sam na brodu i u svakoj luci se plesalo. Bilo mi je jako žao što do tada nisam naučio da igram, a toliko sam želeo da zaigram tango, igru sa puno strasti. Na početku sam pravio mnogo grešaka, ali je to dobro za mene kao pedagoga, jer znam gde sam ja pravio greške. Kada sam naučio da igram, i video koliko je to zadovoljstvo, poželeo sam da svi ljudi oko mene igraju. Tako sam otvorio svoj studio - priseća se Ivica Došenović. B. Batanović
