Izvor: Politika, 09.Apr.2010, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem pasa lutalica mogao bi da bude rešen za tri godine
Godišnja taksa od 500 dinara za držanje pasa i mačaka koja će se plaćati od juna neće važiti za one koji su udomili životinje i koji brinu o njima na ulicama ili u privatnim azilima
Vlasnici pasa i mačaka od juna će plaćati taksu od 500 dinara za držanje kućnih ljubimaca. Ova odluka biće dopunjena članom da taksa ne važi za pojedince ili ustanove koji su udomili jednog ili više ljubimaca i za one koji o njima brinu na ulici i u privatnom azilu.
Četrdeset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miliona dinara, koliko se očekuje od uplata taksa, biće upotrebljeno za sprovođenje strategije rešavanja problema pasa lutalica, izgradnju novih azila, sterilizaciju pasa... Odluka o plaćanju takse usvojena je još 2002. godine, ali se nije primenjivala jer grad nije imao podatke o broju vlasničkih životinja, sterilisanih kučića i onih koji nisu vakcinisani. Ubuduće će se koristiti baza podataka koju je u međuvremenu napravilo Ministarstvo poljoprivrede i koja raspolaže podacima da u prestonici ima oko 80.000 registrovanih pasa i između sedam i osam hiljada mačaka. Ali, kako u bazi za sada nema informacija o broju sterilisanih životinja, neće se primenjivati plan da za nesterilisane vlasnici plate 1.000 dinara, već će takse biti iste za sve životinje – 500 dinara.
Vlasnici ljubimaca različito su komentarisali ovu odluku. Neki smatraju da takse nisu rešenje i da se njima samo puni gradska kasa. Drugi se nadovezuju mišljenjem da zauzvrat grad treba da obezbedi bolje uslove za izvođenje ljubimaca na javne površine, ali ima onih koji veruju da 500 dinara nije veliki izdatak i da će takse možda i naterati neodgovorne vlasnike da se savesnije ponašaju prema ljubimcima, da ih redovno vakcinišu i vode veterinaru. Istog mišljenja je i Vojislav Pavlović, šef Katedre za porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjivanje na Fakultetu veterinarske medicine, koji veruje da vlasnici neće izbegavati da plate taksu i da neće napuštati ljubimce kako bi se oslobodili ove obaveze.
– Ako neko bude u stanju da napusti svog ljubimca samo da ne bi platio taksu za koju mesečno treba da sačuva manje od 50 dinara, onda smo u velikom problemu. Nevlasnički psi su odavno problem u gradu i tačno je da veliki broj njih čine rasni četvoronošci, odnosno nekadašnji vlasnički psi. Ali ljudi ih napuštaju zbog toga što nemaju razvijenu svest o tome da životinje nisu igračke i da ne služe samo za igru, već da se o njima treba brinuti, pa kada dosade, završe na ulici. Oni će ih napuštati bez obzira na to da li postoje takse – tvrdi Pavlović.
Sudeći po nekim reakcijama sugrađana, moguće je da će se dešavati da oni koji u svom domu drže nekoliko životinja ili više nego što je dozvoljeno, odluče da ih se otarase jer za svakog ljubimca moraju da plate po 500 dinara. U ovom slučaju broj lutalica bi se vidno povećao, ali Pavlović kaže da grad neće dozvoliti da se problem sa napuštenim psima uvećava.
– Ugovorom koji je potpisao sa gradom Fakultet veterine već pola godine aktivno učestvuje u sterilizaciji pasa na ulici. Već smo vakcinisali više od hiljadu kučića. Računamo da bi, ako nastavimo ovim tempom a prosek života lutalica je pet godina, za tri godine problem trebalo da bude rešen. Ako se napuštanje pasa i poveća, sterilisaćemo ih, a takvi nisu opasni – istakao je Pavlović i dodao da će ovoj akciji mnogo doprineti i dva azila sa više od hiljadu mesta koje grad namerava da otvori do kraja ove godine koji će na najbolji mogući način u znatnoj meri ublažiti problem sa napuštenim životinjama.
Za sprovođenje strategije i otvaranje azila Veterinarska stanica „Beograd”, koja je od prošle godine pod gradskom kapom, dobiće 93 miliona dinara.
– Već su vidljivi rezultati naših akcija. Broj ujeda pasa ove godine je već manji za 11 odsto nego lani. Povećan je broj ekipa koje rade na ulicama, strategija se efikasnije sprovodi, a biće uvedene i dodatne kontrole vlasničkih pasa – objasnio je Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalno-stambene poslove ističući da je Sekretarijat izdvojio značajna sredstva iz budžeta. Samo za pomoć privatnim azilima, koji su se pokazali kao veoma efikasni, izdvojeno je 13 miliona dinara, dok je prošle godine taj iznos bio 4,5 miliona.
Značajna pomoć očekuje se i od patrole koja će funkcionisati pri komunalnoj policiji, a koja će podrobnije nadzirati vlasnike ljubimaca. Biće ovlašćeni da proveravaju uslove boravka životinja u domovima, kao i da li su sterilisani i čipovani.
LJ. Perović
[objavljeno: 09/04/2010]
.jpg)
