Izvor: Politika, 02.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prljave ruke – uzrok bolničkih infekcija
Medicinska sestra treba da opere ruke barem 60 puta u toku dana. – Zdravstveni radnici nebrigu o higijeni pravdaju time što su zauzeti, zaboravni, ali i što im lavabo nije blizu
U razvijenim zemljama godišnje od pet do 10 odsto pacijenata dobije jednu ili više infekcija u toku boravka u bolnici, dok je u nerazvijenim zemljama to slučaj kod čak 50 odsto bolesnika. Po broju takvih infekcija Srbija je bliža nerazvijenim zemljama, što je juče i potvrdila profesor dr Ljiljana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Marković-Denić, iz Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta. Najčešće se javljaju infekcije posle operacija, koje čine trećinu zaraza, zatim urinarne infekcije i pneumonije. One se ne pojavljuju samo kod pacijenata, već i kod zdravstvenog osoblja i posetilaca.
– U svakom trenutku 1,5 miliona ljudi u svetu dobije infekciju povezanu sa zdravstvenim intervencijama, a najčešći uzrok je loša higijena ruku zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Republička komisija za bolničke infekcije osniva timove koji rade na preporukama za suzbijanje tih infekcija i kontrolišu rad i higijenu u bolnicama – istakla je dr Marković-Denić, na jučerašnjem skupu „Higijena ruku u zdravstvenim ustanovama” održanom u Starom dvoru.
Interesantno je da je u Rusiji izračunato da jedna bolnička infekcija košta državu dodatnih 1.100 dolara, a da se bakterije osim prljavih ruku šire i onda kada se pacijenti pregledaju neočišćenim stetoskopom, putem merača pritiska i raznih instrumenata. Prema istraživanju jednog američkog medicinskog časopisa, čak 77 odsto ovih instrumenata zaraženo je nekom bakterijom. Ispitivanje u bolnicama u Kanadi pokazalo je da bi češće pranje ruku medicinskog osoblja moglo spasiti život 4 000 pacijenata godišnje, kao i da oko 40 odsto lekara i sestara redovno pere ruke.
– Higijena ruku spasava život. Pored tradicionalne upotrebe vode i sapuna za pranje ruku, sada se preporučuje i upotreba sredstava na bazi alkohola. Medicinska sestra treba da opere ruke barem 60 puta u toku dana. Važno je to raditi pre i posle pregleda pacijenta. Jedan od načina sprečavanja pojave infekcija jeste upravo pojačana higijena ruku, kao i opremanje zdravstvenih ustanova aparatima za dezinfekciju ruku – dodala je dr Marković-Denić.
Anketa, koja je obuhvatala dve hiljade medicinara koji rade na intenzivnoj nezi u 54 bolnice, pokazala je da je jedan od najčešćih razloga za nebrigu o higijeni ruku to što su zauzeti, što su zaboravili, zato što nisu imali sapuna ili alkohola, ali i zbog toga što im lavabo nije blizu.
Profesor dr Dragana Jovanović, sekretar za zdravstvo, istakla je da je grad potpisnik Strategije o čistoj i sigurnoj nezi, čiju je realizaciju prošle godine započela Svetska zdravstvena organizacija.
– Nastavićemo aktivnosti vezane za ovu strategiju, počev od naših kliničko-bolničkih centara, preko domova zdravlja, do zdravstvenih ustanova u privatnom sektoru – rekla je Jovanovićeva.
Stručnjaci su objasnili da je Srbija prošle godine počela sprovođenje kampanje „Čiste ruke – bezbedne ruke” i time se uključila u program Globalne alijanse za bezbednost pacijenata, koji se sprovodi u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i Kliničkom centru Srbije.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 02/04/2009]
