Izvor: Politika, 17.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pripitomljeni taksisti
Nemojte mi, molim vas, uzimati kola. Nemojte, ljudi. Samo sam hteo posao. Da pomognem roditeljima – zakukao je "divljak"
Noć kao stvorena za nevolju. Vetrovita i nervozna. Zvuk policijskih sirena čuje se dalje nego inače. Patrolni, policijski "pežo" je verovatno jedno od gorih mesta za izlazak, ovog petka veče, ali šta je tu je. U šteku smo na raskrsnici Višegradske i Resavske ulice. Pred kapijom Urgentnog centra. Saobraćajni inspektor, saobraćajni policajac, dvojica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grmalja iz Brigade SUP-a i skisli novinar. Uljez na slici je – očigledan...
Ova noć je početak kraja "divljih" prestoničkih taksista. Ili barem namera nadležnih da tako bude. Naime, za razliku od svih dosadašnjih racija na nelegalne taksiste, kuriozitet i silina ove jeste u činjenici da više nema tek simboličnog kažnjavanja i eventualnog isključivanja iz saobraćaja na dan ili dva. Od večeras slovo zakona veli da se na licu mesta oduzima, ni pet ni šest, nego – vozilo i zadržava do okončanja sudskog postupka protiv "taksiste" u krivolovu. Što naš narod kaže: Eto ti ga na...
Još sedam ekipa nalik našoj je negde u gradu i čeka. Isto što i mi. Da se lovina sama doveze mečki na rupu... Naoko puka improvizacija, ali je u suštini sasvim ozbiljan plan za kojim su meseci kombinatorike i taktiziranja u potaji "gluvih soba" gradske saobraćajne inspekcije. Prle, Tihi, Mrki i Valter su amateri spram ove strategije i konspiracije. Još da je i akciji dato neko revolucionarno ime tipa: "Završni udarac", "Noćna pravda", "Beogradski nindža"... pa još i neka muzička podloga... Sapunice bi se po njoj snimale za koju godinu.
Okosnica operacije su insajderi ili ti inspektori koji po gradu izigravaju mušterije, pecaju isključivo "divljake" i navode ih na naše busije.
– Sada će negde, oko ponoći, početi da zovu. To je otprilike neko vreme kada neregularnih ima najviše po ulicama – veli Obren Šiljković, iskusni saobraćajni inspektor i "serdar" naše zasede.
– Znači, negde u gradu kolega zaustavlja nelegalnog taksistu kao i svaka druga mušterija i traži vožnju, konkretno do ovde. Drugi kolega diskretno zapisuje broj tablica, model automobila, broj krovne oznake i odmah javlja meni. Saobraćajac, kao u rutinskoj kontroli, zaustavlja i proverava vozilo kada stigne do nas, a zatim prilazim i ja. Kolega u vozilu i dalje izigrava mušteriju koja nema pojma o čemu je reč. I njega, zbog uverljivosti, policija legitimiše i on onda odlazi. Kada potvrdimo sumnju da je u pitanju "divljak", sledi šta sledi... Pisanje prijave, zapisnika... i oduzimanje vozila – dok ulazimo u materiju, slušajući inspektora Šiljkovića, sve je jasnije da nema te sile koja će zaustaviti najobešnjeg "divljaka", koji suvereno krstari ovom noći i zbraja prevarene mušterije. Vetar. Ima li zakona koji će njega utamničiti zbog "remećenja službenih lica u obavljanju dužnosti"...
Samo što se subota upiljila u nas inspektoru zazvoni telefon.
– To je to – reče i pre nego što se javio. Zagledamo se kao da je na nas krenuo bombaš samoubica pa da što bolje jedni drugima zapamtimo lik. Crvena "tojota", "kockica", te i te krovne oznake, tog i tog registarskog broja. Trebaće joj nekih desetak minuta da iz Ulice Strahinjića Bana stigne do nas. Previše vremena za razgoropađene pretpostavke šta bi sve čovek bio u stanju da uradi kada čuje: – Oduzimamo Vam vozilo!
Stigao je. Za volanom momčić. Negde ispisnik te mučene "tojote". Po dvadesetak godina oboje. Sve teče kao po Šiljkovićevom kazivanju.
– Nemojte, ljudi, molim vas – trenuci žamora dok je inspektor taktično stizao do suštine su vodili ovome. Kao kada ono petarda šišti pre nego što prasne. Očekujete, ali vas opet prene.
– Nemojte, molim vas, kola. Nemojte... molim vas. Još sam dužan za njih... Još ih nisam ni isplatio do kraja... Nemojte. Znam da sam pogrešio. Znam šta sam uradio, ali... samo sam hteo da radim. Da pomognem i olakšam roditeljima. Po deset, dvanaest sati crnčim za volanom da uzmem neki dinar... pa nemojte, molim vas – koliko god scena bila mučna jedno se mora priznati. Taktičnošću i razumnošću inspektora i policije reagovanje momka je zadržano u granicama očekivanog. Doduše, i on je zaista korektan. S tim što na Justicijinom tasu kućno vaspitanje i nije neki balast. Auto ode pa ode. Toga su već svi svesni.
Još samo da se "pauk" vrati iz lova sa ostalih punktova. Bilo je berićetno, čujemo.
Razilazimo se. I vreme je. Čak su i neke ofanzive trajale kraće.
Već se pronela vest da su "ol star" petorke večeras u navali pa je gotovo sigurno da su se i "divlji" koji nisu pali na foru, za neko vreme, pripitomili. Zasede su prokazane.
Trajaće to vrzino kolo još dugo. Nema sumnje. Ali jedno je sigurno. Ukoliko u noćnom prevozu ugledate unezverenog, zbunjenog i Boga mi besnog čoveka, ljubazno mu ustupite mesto. Možda je to jedan od "provaljenih", čija se noć silom prilika, ili ti neprilika završava u gradskom prevozu. Malo je verovatno da će ustopirati taksi...
Mihailo Medenica
[objavljeno: 17.09.2006.]
