Izvor: Blic, 30.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijatelj životinja i srpski nacionalista
Poreklom je iz afričke republike Mali. U Beograd je došao pre 33 godine, na studije veterine koje je uspešno završio, i oženio Srpkinju Grozdanu sa kojom ima ćerku Tamaru i sina Mihajla. Druga kuća mu je beogradski Zoološki vrt, a po zanimanju je, kako kaže, „veterinar, ali pre svega prijatelj životinja". Hamadahamane Maiga (52) već 17 godina brine o životinjama u „Vrtu dobre nade" i oseća se kao Srbin, jer je u Srbiji proveo najduži period života.
U prepodnevnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šetnji kroz vrt Maiga nam priča o svom prvom kontaktu sa životinjama, teškom životu u Maliju, nezaboravnim studentskim danima u Beogradu, pasulju, čuvenom začinu „fakuhoj", ljubavi prema životinjama, fudbalu...
- Mali je siromašna zemlja i većina ljudi se bavi zemljoradnjom i stočarstvom. Moji roditelji su bili stočari, tako da sam još kao mali imao prve kontakte sa životinjama. Zavoleo sam ih kroz igru i od tada se od njih ne odvajam. Zbog toga sam odlučio da u Beogradu upišem studije veterine, kako bi se još više približio njihovom svetu i upoznao ih - priča Maiga, koji se nedavno iz Zemuna preselio u Inđiju.
O studentskim danima
Kad je došao u Beograd nije mu bilo teško da savlada srpski jezik, a govori još engleski, francuski, pomalo nemački, kao i maternji jezik songaj, kako se zove i njegov narod u Maliju koji je treći po brojnosti u toj afričkoj državi. Živeo je na Zvezdari, Karaburmi, Voždovcu, u Zemunu, u Novom Beogradu i kaže da se oseća kao Srbin, jer je više od pola svog života proveo u Srbiji.
- Mnogi me zovu „srpski nacionalista", jer se nikada nisam libio da kažem da sam Srbin. Ovde živim već 33 godine, a nezaboravne dane proveo sam na Zvezdari i Karaburmi. Živeo sam u studentskom domu „Penezić" i na jednoj od mnogobrojnih studentskih zabava upoznao moju sadašnju suprugu Grozdanu - priča Maiga.
Od srpskih specijaliteta najviše voli pasulj, od pića šljivovicu, a ponekad sebi priušti i „fakuhoj" jedan od najukusnijih začina u Maliju, koji mu je pomogao da osvoji svoju suprugu.
- Kao student često sam pravio večere za prijatelje u svojoj studentskoj sobi. Na meniju je obavezno bio „fakuhoj", koji se služi sa pirinčem i jagnjetinom. Svima se dopalo, a najviše mojoj Grozdani, pa se može reći da sam je osvojio zahvaljujući njemu - sa osmehom priča Maiga. Priznaje da mu kuvanje nije strano, ali naglašava da ne voli recepte već kuva po sopstvenom osećaju.
O brizi za Životinje
Gotovo sve životinje u vrtu ga doživljavaju kao roditelja i pozdravljaju ga kad prolazi pored njih, jer su navikle na njega.
- O životinjama brinem od njihovog rođenja. Veoma je važno da prema njima budete obazrivi, jer kako se vi ponašate prema životinji, tako će se ona ponašati prema vama. Teško je znati kada je životinja tužna, ali one uvek prepoznaju kako se ja osećam. Kada sam ja tužan i nervozan i životinje su takve - napominje Maiga.
Sve životinje u vrtu su mu podjednako drage, ali nikad neće zaboraviti druženje sa tigrom Princom, sa kojim se, dok je bio mladunče, po ceo dan igrao. Zbog posla 1993. godine na kratko se vratio u Mali, ali je nedugo zatim shvatio da ne može bez beogradskog vrta. Vratio se posle godinu dana, a majmunica Mikica, kad ga je ugledala, nije mogla da sakrije oduševljenje.
- Ona je posebna, jer je majka skoro svih šimpanzi u vrtu. Kad sam se vratio čim me je ugledala počela je da skače, da se vere po kavezu i da mi šalje poljupce. I danas kad prolazim pored nje uvek rukom tapše po srcu i pošalje mi neki poljubac - priča Maiga. Šetnja je za kratko prekinuta jer je Maiga želeo da se pozdravi sa Jovanom, bebom američkog bizona, koji je pre mesec i po dana stigao u Zoološki vrt. Ne postoji životinja koja ga nije ugrizla, ogrebala ili udarila kopitom.
- Vuk Bojović ponekad u šali kaže da me jedino kišne gliste nisu ugrizle. Životinja za to nije kriva. Sa svakom se uvek pozdravljam, kao sa prvim komšijom - kaže Maiga.
O fudbalu i navijačima
Osim životinja, ljubav mu je i najvažnija sporedna stvar na svetu.
- Dok sam bio mlađi često sam sa društvom igrao fudbal. Kažu da sam dobar, uostalom, zvali su me „Pele". Fudbal je nekada bio lepši za gledanje. Ne navijam ni za koga, jer je ovde opasno biti navijač nekog kluba. Uvek moraš da strepiš da će te neki protivnički navijač prebiti. Ja sam se više vezivao za fudbalere. „Pižon" Petrović, Džajić, Katalinski, Mlinarić...To su sve bili fantastični fudbaleri, koje sam uvek rado gledao.
Uloga u „Gospođi ministarki"
Maiga se oprobao i kao glumac. Pet godina je igrao na sceni Narodnog pozorišta u predstavi „Gospođa ministarka"
- To jedno nezaboravno iskustvo. Igrao sam počasnog konzula Nikaragve i čast mi je bila što sam se našao rame uz rame sa Radmilom Živković, Aleksandrom Srećkovićem Kuburom i drugim dobrim srpskim glumcima - naglašava Hamadahamane Maiga.
