Izvor: Politika, 30.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Približio prestonicu Evropi
Posle sedam godina u toku kojih je Nenad Bogdanović bio na čelu izvršne vlasti Beograda, srpska prestonica je od grada u kojem se na javni prevoz čekalo satima stigla do prestižnog proglašenja Gradom budućnosti Jugoistočne Evrope. Iako je njegova politika upravljanja gradom imala i još ima žestokih kritičara koliko i pristalica, nesporna je činjenica da se Beograd od 2000. godine do danas znatno promenio i izgledom približio evropskim metropolama.
Beograđani su već i zaboravili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su posle bombardovanja 1999. godine satima putovali do svojih radnih mesta, jer je na ulicama bilo samo 428 vozila javnog prevoza, a da im sada markica za povlašćenu vožnju važi i u autobusima privatnika koji su deo sistema, oko 1.300 vozila. Premda je to nekad bilo nezamislivo, uvođenjem privatnika u integrisani tarifni sistem Bogdanović je postigao prvi korak ka cilju da tu bude uključen i prigradski prevoz. Osim toga, javni prevoz je poboljšan donacijama i kupovinom više stotina novih autobusa i trolejbusa, obnovom tramvajskih šina, potpunom rekonstrukcijom Nemanjine, Autokomande i Savske ulice, kao i obnovom oko 3.000 manjih i većih saobraćajnica.
Međutim, ove investicije u saobraćajnu infrastrukturu, kao i urbanističko planiranje da se problem saobraćaja reši izgradnjom mosta na Adi Ciganliji, Unutrašnjeg magistralnog poluprstena i lakog šinskog metroa bile su na meti žestokih kritika dela stručne javnosti. Grupa arhitekata kritikovala je ove Bogdanovićeve planove tvrdnjama da je cena projektovanog mosta na Savi i lakog metroa previsoka i da je za taj novac moguće izgraditi klasičan metro. Nasuprot ovim kritikama o prevelikom trošenju gradskog novca, Bogdanović je kod svih najbližih saradnika važio za veoma štedljivog, koji je tačno znao da izračuna kada će grad imati problema u otplati kredita za ovako velike projekte. Obrazlažući svoj stav, pre dve godine je Savezu građevinskih inženjera i tehničara Srbije u pismu poručio "da će grad nastaviti intenzivni rad na ovim projektima, bez obzira na osporavanja onih koji su tri prethodne decenije bili u situaciji da nešto urade, a nisu, i sada osporavanjem pokušavaju da opet budu relevantan faktor".
– To je neodgovorno, na to nećemo obraćati pažnju, radićemo posao na izgradnji Beograda i gradićemo UMP i most svesni svoje odgovornosti i obaveza koje smo preuzeli – napisao je gradonačelnik, nastavljajući realizaciju svojih planova tako da je sredinom ove godine zatvorena finansijska konstrukcija za izgradnju mosta, a u toku je i tender za izbor izvođača radova na pristupnim putevima.
Za četiri godine, koliko je upravljao sa mesta predsednika Izvršnog odbora, i tri godine kao prvi gradonačelnik kojeg su direktno izabrali Beograđani, Bogdanović je uspeo da pokrene i realizuje projekat gradnje neprofitnih i socijalnih stanova. Zahvaljujući toj akciji, u novim domovima živi više od 1.000 porodica, a počela je i izgradnja još 2.000 stanova za koje će konkurisati mladi bračni parovi, profesori, policajci, socijalno ugroženi građani... Na Bogdanovićevo insistiranje propisano je da nijedan od ovih gradskih stanova ne sme da pripadne nekom od gradskih funkcionera, koji će ga pamtiti kao strogog i često nemilosrdnog šefa.
Socijalna zaštita je bila visoko na lestvici prioriteta gradske vlasti tako da su uvedene subvencije od čak 50 odsto na komunalne račune, stipendije za najtalentovanije učenike i studente, kao i decu bez roditeljskog staranja ili sa hendikepom.
Bio je ponosan što u Beogradu ima 640.000 legalno zaposlenih sa prosečnom platom od 370 evra, pri čemu je 2000. bilo 550.000 zaposlenih, dok je samo 450.000 primalo prosečnu platu od 45 evra.
Međutim, u razgovoru za "Politiku" sumirajući 2006. godinu ocenio je da je njegov najveći neuspeh nerešavanje problema nehigijenskih naselja. Objašnjavajući ovaj problem, ukazao je i na to da je spreman da se suoči i sa najneprijatnijim pitanjima i napadima.
– Kad sam duboko ubeđen da sam u pravu, meni nije problem da se borim sa javnošću i određenim grupama građana, ali ne želim da Beograđani budu kao ljudi koji ne žele da reše te probleme zato što možda smatraju da neka druga nacija ili manjina ne zaslužuje da im se reši problem. Ne želim da Beograd i Beograđani budu na takav način predstavljeni – rekao je gradonačelnik.
Uz njegovu učestalu uzrečicu "Nemam nikakvu dilemu", sa žarom je objašnjavao da je najvažnije da se u prestonici nastavlja trend razvoja – a to su investicije, nova radna mesta, nove firme i povećana stambena izgradnja.
Osim izgradnje stanova i poslovnih objekata, posle 20 godina prvi put su izgrađene nove škole i vrtići u gradu i počela je obnova starih. Proteklih godina započeti su kapitalni radovi na obnovi i unapređenju vodosnabdevanja, kanalizacije i grejanja, započeta izgradnja nove fabrike vode "Makiš 2" i velikog kolektora – interceptora na čijem kraju će biti izgrađena prva gradska fabrika za preradu otpadnih voda, potom je izgrađen Mokroluški kolektor, vodovod Makiš – Mladenovac, a zamenjeno je više stotina kilometara vodovodnih i kanalizacionih cevi. Za komunalna preduzeća zacrtao je cilj da ne budu privatizovana, već da budu napravljena javno-privatna partnerstva sa investitorima, tako da cene komunalnih usluga i dalje određuje gradska vlast.
Na Bogdanovićevo insistiranje da se osnuje posebno preduzeće zaduženo za "Beogradsku arenu", ovo velelepno zdanje je završeno posle 15 godina i ovih dana će dobiti upotrebnu dozvolu. U toku njegovog gradonačelnikovanja uspeo je da realizuje ideju pokojnog premijera Zorana Đinđića da bude izgrađena biciklistička staza od Dorćola do Ade Ciganlije. Osim toga, Beograd je bio domaćin brojnim međunarodnim sportskim takmičenjima, a 2009. godine biće domaćin Univerzijade.
Za projekte obnove i ulepšavanja prestonice dobio je nagradu Evropskog pokreta u Srbiji "Najevropskiji projekat 2005". Budući da je njegov kabinet bio uvek otvoren za novinare, pre dve godine je dobio nagradu "Najkomunikativniji političar", u izboru novinara i urednika koje je organizovala Agencija "Pragma".
---------------------------------
Sahrana u Aleji zaslužnih građana
Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, biće sahranjen danas u 13 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Komemoracija povodom njegove smrti biće održana danas u zgradi Starog dvora sa početkom u devet časova, posle čega će kovčeg sa posmrtnim ostacima preminulog gradonačelnika biti izložen u Crkvi svetog Marka od 10 časova.
U 11 časova počeće opelo, dok će u 12 časova iz Crkve svetog Marka krenuti posmrtna povorka prema Aleji zaslužnih građana. Poštovaoci rada i dela pokojnog Bogdanovića mogu da se upišu u knjigu žalosti svakog dana od devet do 20 časova do 2. oktobra u 20 sati. Odlukom Skupštine Beograda, nedelja 30. septembar proglašena je danom žalosti.
[objavljeno: ]
