Izvor: Politika, 24.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestonica pred turističkim izazovima
Razvoj kulture, sporta, kongresnog i „siti brejk” turizma biće okosnica beogradske ponude stranim gostima. – Broj poseta iz inostranstva umanjen nepostojanjem jeftinih „lou kost” letova, što je preduslov za atraktivnost neke lokacije
Beograd zauzima 168. poziciju na listi najposećenijih svetskih turističkih destinacija – podaci su „Evromonitora”, međunarodne kompanije koja se bavi istraživanjem tržišta. Budući da je Beograd proglašen za grad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budućnosti jugoistočne Evrope postavlja se pitanje zašto je srpska metropola rangirana niže od Dubrovnika i Zagreba.
Prema podacima Turističke organizacije Beograda prošle godine prestonicu je posetilo oko 600.000 domaćih i stranih turista, a zabeleženo je više od milion noćenja. Premda je bilo logično da se broj dolazaka poveća zbog Evrovizije, martovski događaji i negativan publicitet koji su izazvali doprineli su stagnaciji turističkih poseta u 2008. godini.
– Turistička ponuda svih glavnih gradova počiva na paralelnom razvoju raznovrsnih turističkih kapaciteta poput kulturnog, sportskog, kongresnog ili „siti brejk”. Beograd još nije u potpunosti iskoristio svoje potencijale, a ne treba zaboraviti da je raspadom Jugoslavije Srbija imala slabiju turističku tradiciju, za razliku od Hrvatske. Zbog toga nam je potrebno više vremena da u turističkom smislu stanemo na sopstvene noge – objasnila je Ljiljana Čerović, šef odseka za medije Turističke organizacije Srbije i dodala da smatra da je 168. mesto na „Evromonitorovoj” listi nerealno nisko.
Ne treba zanemariti da naš grad godišnje, brodovima koji krstare rekama, poseti oko 50.000 stranaca, koji ne ulaze u statistiku zbog toga što ne noće u hotelima nego na plovilima.
Možda će turističku ponudu prestonice upotpuniti strategija turističkog razvoja, koja čeka na usvajanje, a trebalo bi da obuhvati period do 2018. godine. Prema najavama iz Turističke organizacije Beograda, u narednom periodu rukovodiće se sa četiri principa – razvoj kulture, sporta, kongresnog i „siti brejk” turizma.
Kako objašnjava Jovan Popesku, profesor univerziteta „Singidunum” i koautor strategije, kongresni turizam su izdvojili kao onaj sa najviše potencijala za razvoj.
– Uprkos kapacitetima, zbog ekonomske krize, u predstojećoj sezoni treba očekivati prvenstveno udar na ovaj oblik turizma, jer će kompanije morati da budu znatno štedljivije – kaže Popesku.
Beograd, takođe, ima mogućnosti za razvoj „siti brejk” turizma, to jest predstavljanja prestonice kao poželjne destinacije za aktivan gradski odmor. Broj poseta iz inostranstva velikim delom je osujećen nepostojanjem jeftinih „lou kost” letova, što je preduslov za atraktivnost neke lokacije. To je povezano i sa liberalizacijom viznog režima, jer, da bi „lou kost” kompanije došle na naše tržište, građani treba da imaju mogućnost da putuju van granica zemlje bez ograničenja.
Prema rečima profesora Popeskua, podatak da u prestonicu dolaze tri četvrtine od ukupnog broja gostiju koji poseti Srbiju samo govori o neujednačenom razvoju turizma u državi.
– Izuzetak su jedino Novi Sad i pojedini delovi Vojvodine koji imaju oblikovanu turističku ponudu – kaže on.
Kruna turizma prestonice su manifestacije koje okupljaju veliki broj gostiju. Reč je o organizovanom dočeku Nove godine na trgovima, „Bir festu”, Belefu, Bitefu, Oktobarskom salonu...
Dragulj turizma glavnog grada je Beogradska tvrđava koja obara rekorde posećenosti, pa tako kroz nju svake godine prođe oko dva miliona posetilaca.
Svi stranci koji dođu u glavni grad ne zaobilaze ni Skadarliju koja već odavno nije na glasu kao boemska četvrt. Prema najavama nadležnih, na proleće je u planu uvođenje komunalnog reda ali i kodeksa ponašanja koji bi trebalo da od ovog kvarta ponovo napravi stecište modernih književnika, glumaca, slikara, novinara...
Kuću cveća, koja zauzima treće mesto po posećenosti, leti preplave Nemci i Amerikanci. Ne mogu joj odleti ni jugonostalgični Slovenci, koji tamo hrle posebno na nekadašnji Dan Republike 29. novembra.
Noćni život i za evropske uslove jeftin provod odavno su se izdvojili kao prepoznatljiv brend Beograda. Ali osim zabave, muzeji u nadležnosti grada – Muzej Nikole Tesle, Ive Andrića, Muzej afričke umetnosti, Muzej automobila i Pedagoški muzej – otvoreni su i imaju stalne postavke, dok su Narodni i Muzej savremene umetnosti zatvoreni zbog renoviranja. Jedino Muzej grada nema stalni izložbeni prostor.
D. Mučibabić - D. Vukotić
[objavljeno: 25/01/2009]
