Izvor: Politika, 20.Okt.2009, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestonica okovana olovom
Hajdučka česma na Košutnjaku, Akademski park, Brankov, stari Železničkimost i „Gazela” neke su od lokacija gde su zabeležene znatno većekoncentracije ovog metala uzemljištu od dozvoljenih
Zemljište duž prometnih saobraćajnica, parkovi poput Akademskog i pojedine rekreativne površine u prestonici drastično su zagađeni, pre svega olovom, ali i niklom, cinkom, bakrom, kalijumom, arsenom... I u izletištu kod Hajdučke česme na Košutnjaku, prema najnovijim ispitivanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemljišta koje je uradio Gradski zavod za javno zdravlje, zabeležena je znatno veća zagađenost olovom.
Stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine podsećaju da je dozvoljena doza ovog metala u zemljištu sto miligrama po kilogramu. U 27 odsto uzoraka uzetih sa dubine od deset centimetara i 17 odsto uzoraka sa dubine od pola metra nađena vrednost olova znatno je veća od maksimalno dozvoljene koncentracije. Laboratorijska ispitivanja su sprovedena na 30 lokaliteta na teritoriji grada u dubini zemljišta od deset do 50 centimetara.
– U devet uzoraka zemljišta iz parkova i rekreativnih površina registrovana je povećana koncentracija ovog metala koja se kretalaod 113 do 3.000 miligrama po kilogramu. Najveće količine zabeležene su ipak kod najprometnijih saobraćajnica – ispod Brankovog i starog Železničkog mosta i „Gazele”. U ovim delovima vrednosti se kreću od 281 do 451 miligrama po kilogramu zemljišta – ističe mr Dragana Vidojević, savetnica za kvalitet zemljišta u Agenciji za zaštitu životne sredine. Stručnjaci napominju da je i u sanitarnoj zoni zaštite, kod izvorišta „Beogradskog vodovoda”, na pet lokaliteta povećana koncentracija olova u uzorku zemljišta u Novom Beogradu – kod reni bunara broj četiri.
U „Beogradskom vodovodu”, međutim, podsećaju da se, otkako se obavljaju sanitarne analize kvaliteta pijaće vode, nije desilo da dragocena tečnost bude zagađena olovom niti bilo kojom toksičnom materijom.
– Olovo ne može da dopre do vode u reni bunaru jer je dubina okna 25 metara – ističe Radoslav Babić, direktor sektora sanitarne kontrole „Vodovoda”.
Prisustvo veće količine olova, naročito u parkovima, može da ima negativan efekat i na decu, pogotovo zbog njihovog čestog kontakta sa zemljištem u igri.
Lekari iz Službe higijene i zaštite životne sredine pri Gradskom zavodu za javno zdravlje napominju da olovo nije kancerogena, već toksična materija.
---------------------------------
Zemljište, deca i zdravlje
Beograd će se naredne godine naći među deset evropskih gradova koji će učestvovati u projektu „Urbana geohemija u Evropi – zemljište, deca i zdravlje”. Reč je o ispitivanju kvaliteta zemljišta u urbanoj zoni na 500 lokaliteta na dubini od deset centimetara. Evropski geološki savez finansiraće analizu uzoraka zemljišta iz parkova, rekreativnih i poljoprivrednih površina, prostora za igru u vrtićima...
M. R. B.
[objavljeno: 20/10/2009]
