Izvor: Politika, 27.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestonica obećava sigurnost u poslovanju
Prestonica će ubuduće umesto pet procenata dobijati 50 odsto od privatizacije preduzeća koja posluju na njenoj teritoriji, a kojima je glavni resurs zemljište. – Sledeće godine smanjenje broja zaposlenih u gradskoj administraciji uz mogućnost dobrovoljnog odlaska sa posla
U predstojeću 2009. godinu i pored najave restrikcija i rezanja troškova Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda ulazi sa uverenjem da će prestonica biti najsigurnija firma sa kojom će investitori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslovati.
Deo velikih investicija on planira da realizuje iz fonda od privatizacije preduzeća koji će u narednoj godini, po projekciji, dostići rekordne dve milijarde dinara. Beogradu će ubuduće umesto pet procenata pripadati 50 odsto od privatizacije preduzeća koja posluju na njegovoj teritoriji, a kojima je glavni resurs zemljište. Prvo preduzeće koje će se prodavati po ovom principu biće Beogradski sajam, a kako je gradonačelnik potvrdio u intervju za „Politiku” ovakav dogovor postignut je pre nekoliko nedelja sa Agencijom za privatizaciju uz saglasnost Ministarstva finansija.
Očekujete li zbog toga negativna reagovanja iz drugih gradova Srbije koja nemaju tu privilegiju?
Kada se budu prodavale firme bez zemljišta i Beograd će, kao i drugi, dobijati pet odsto od privatizacije. Ali jasno je da, recimo, za IMT i druga preduzeća tog tipa više interesovanja postoji zbog zemlje nego zbog biznisa. Ovakav princip je korektniji jer kako bi bilo da mi sada tražimo da se odvoji parče zemljišta kod Beogradskog sajma i da ga posebno prodamo. To bi samo usporavalo proces, a to nikome nije cilj. Zato je i dozvoljeno da se poveća iznos sredstava od privatizacije.
Šta će aktuelna vlast uraditi da privuče strane investitore?
Kako Beograd zahvata i 70 kilometara od centra, a nastavlja se i izgradnja obilaznice od Dobanovaca do zagrebačkog autoputa, ideja je da se formira nekoliko industrijskih zona. Biće formiran i poseban sektor koji će se baviti tim velikim kompanijama koje nameravaju da zaposle veći broj ljudi.
Ima li interesenata?
Vodimo pregovore sa „Ikeom”. Pokušavamo da učinimo sve što je u našoj moći da oni naprave taj objekat jer će to biti velika dobit za celu Srbiju. Osim što će prodavati svoj nameštaj i zaposliti ljude, u jednom trenutku će imati potrebu da angažuju naše firme za proizvodnju robe za ovo tržište ali i za izvoz.
Za usvojeni budžet grada kaže se da je restriktivan kao i republički?
Budžet je možda restriktivan na nivou republike jer ona ima preveliku administraciju. Beograd nema problem sa deficitom, a to dobro nasleđe realno projektovanog budžeta preuzeli smo od bivšeg gradonačelnika Nenada Bogdanovića.
Veći problem je realizacija projekata za koje se rezerviše novac u kasi.
To je istina. Često se pogrešno ističe da Beograd ima suficit, što nije tačno. Protekla godina bila je izborna i mnogo toga predviđenog nije urađeno na vreme, ali taj novac neće propasti i moći će da se koristi posle usvajanja završnog računa. Sledeće godine sekretari će morati da imaju striktan dinamički plan za svaki projekat, jer do sada se dosta toga radilo stihijski.
Hoćete li kažnjavati one koji ne poštuju rokove?
Zbog toga smo i napravili agencije za javne nabavke i investicije, da bi nadležni u svakom trenutku znali kako napreduju radovi. Novi Zakon o javnim nabavkama nam omogućava da firmi koja se loše pokazala više ne dajemo posao, bez obzira kakvu ponudu da.
Najavljeno je i smanjenje broja zaposlenih u gradskoj upravi od naredne godine?
Moramo to da uradimo. Sledeće godine će postojati mogućnost dobrovoljnog odlaska, ali će biti donet i zakon koji će propisati tačan broj zaposlenih u lokalnim upravama od 2010. godine. To znači da se od tada mi nećemo ništa pitati i neće biti dobrovoljnosti i boljih otpremnina. Očekujemo da se isto desi i sa republičkom administracijom jer ona, po mom mišljenju, ima višak nekoliko desetina procenata radnika od 28.000 ukupno zaposlenih.
A u Beogradu?
U beogradskoj administraciji radi manje od 5.000 ljudi, a kako je Republika realno četiri puta veća od prestonice broj zaposlenih u republičkoj upravi ne bi smeo da pređe 20.000.
Obećali ste izgradnju šest obdaništa u sledećoj godini. U budžetu su, međutim, obezbeđena sredstva za tri nove škole, rekonstrukciju pet vrtića i pripremu dokumentacije za obdanište u Mirijevu?
Krajem maja biće rebalans budžeta. Dotle će se videti šta je sa imovinsko-pravnim odnosima, šta može da bude sagrađeno i koliko je para potrebno da bi ostvarili to što smo najavili. Izgradnja vrtića će biti završena u toku sledeće ili najkasnije početkom 2010. godine.
Da li će 1.000 socijalno neprofitnih stanova biti završeno do kraja 2009. godine. Kada će biti raspisan novi konkurs i kolika će biti cena kvadrata?
Konačna rang-lista za ove stanove biće objavljena sutra. Jedan broj stanova biće useljiv u drugoj polovini sledeće godine, kada ćemo raspisati konkurs za preostalih 1.000 stanova koji bi trebalo da budu završeni 2010. godine. Cena kvadrata biće onolika kolika bude u izgradnji.
Posle trideset godina čekanja počela je izgradnja novog mosta kod Ade Ciganlije. Kako ste zadovoljni tempom radova?
Do sada ide sve kako je planirano, ali je ipak prerano o tome govoriti.
U Sloveniji je bilo ozbiljnih problema sa firmom SCT koja je jedan od graditelja mosta preko Save?
Za Beograd je austrijska kompanija „Por” glavni izvođač radova jer je nosilac tendera i dala je garancije da će posao biti završen u roku. Svaka faza u izgradnji pokrivena je njihovom bankarskom garancijom.
Pominjali ste da će Beograd dobiti ne jedan, nego tri mosta u narednih šest, sedam godina. Da li se planira sledeća lokacija?
Radimo Obrenovački most preko Save, drugi preko Ade Ciganlije i za tri godine će početi izgradnja mosta koji će spojiti Borču i Zemun. Ako se prihvati trasa metroa koja bi polazila iz Nemanjine ulice moguća je izgradnja još jednog mosta.
Pokrenuli ste priču o metrou. Kakav je plan grada s obzirom na to da se govori da je to strateški nacionalni projekat?
To je projekat koji ne treba da se realizuje bez Nacionalnog saveta za infrastrukturu i republičke vlade. Kao gradonačelnik neću ući u taj posao dok ne bude zatvorena cela finansijska konstrukcija i jasna trasa. Zbog toga sam, kako bi smanjio uticaj politike, pozvao stručnjake iz Minhena, Beča i Španije da procene šta je za nas najbolje rešenje. Posle preporuke stručnjaka o tome će odluku doneti odbornici Skupštine grada.
Ko je od stranaca ozbiljno zainteresovan da uđe u ovaj posao? Da li u obzir dolazi koncesija ili partnerski odnos?
Pokušaćemo da se sa Rusijom i Kinom na međudržavnom nivou dogovorimo oko izgradnje. Ideja je da oni daju povoljne kredite, a da njihovim proverenim kompanijama poverimo izgradnju.
Po povratku iz Moskve najavili ste kupovinu trolejbusa iako se nedavno spekulisalo da će oni biti ukinuti?
Iskreno, smatrao sam da ovaj vid prevoza pravi veliku saobraćajnu gužvu u centru grada, ali stručnjaci su me razuverili. Tvrde da će sa iskakanjem trola biti završeno kada obnovimo električnu mrežu. Problem je što imamo stara vozila, čak i ona koja su kupljena pre tri godine počela su da se raspadaju. Sledeće godine ćemo raspisati tender za kupovinu četrdesetak trolejbusa.
Hoćete li grad kupiti i nove tramvaje ili remontovati stare?
Remontovaćemo stare ali kupićemo i nove. Odvojićemo 40.000.000 evra, ali tražićemo takvu kompaniju koja će moći da nam proda vozila sa otplatom na pet godina. Smatram da će firme imati interesa da sklope takav ugovor sa nama jer tvrdim da će Beograd biti „jedina firma” u Srbiji sa kojom će kompanije imati sigurnost u poslovanju sledeće godine. S obzirom na krizu to se teško može reći za ostatak privrede, ali i državu. To svi koji sa nama žele da rade moraju da imaju u vidu.
Ivana Albunović - Dejan Spalović
-----------------------------------------------------------
Mera između ekonomske cene i realnih mogućnosti
Opozicija zamera vlasti što su subvencije javnim preduzećima smanjene, dok su recimo izdvajanja za nevladine organizacije ostala ista kao prošle godine.
Što se nevladinih organizacija tiče, novac ide Savezu slepih, Fondu za mlade talente i sličnim organizacijama od kojih korist imaju isključivo Beograđani. MMF je tražio da se dotacije potpuno ukinu, što nismo mogli da prihvatimo. Pokušali smo da nađemo neku meru između ekonomske cene i onoga koliko Beograđani realno mogu da plate. Pojedinačna karta u prevozu jednostavno ne može da košta 32 dinara, to je neizdrživo.
Koliko će koštati karta za GSP, postoji li sada neka procena kada se zna da su subvencije smanjene za trećinu?
Ne zna se još jer pokušavamo da napravimo računicu a da cene markica za đake, studente, penzionere i socijalno ugrožene građane podignemo minimalno. Ali nije realno da markica za zaposlene košta 20 evra, za minimum 44 vožnje gradskim prevozom. Ja mogu da se bavim socijalnom demagogijom, i tako trošim pare iz budžeta da bih uslovno održao nekakav socijalni mir da me niko ne bi kritikovao. Ali to neću da radim. Moj posao je da Beograđanima kažem istinu, ma kakva ona bila, ali i da rešavam probleme grada.
Najavljeno je i poskupljenje grejanja. Udruženje Elektrana Srbije procenilo je nedavno da ova usluga treba da košta od 60 do 65 dinara po kvadratu.
Prema kalkulacijama „Beogradskih elektrana” njihova ekonomska cena je oko 80 dinara, ili jedan evro po kvadratu. Toliko sigurno neće biti, ali uskoro ćemo znati koliko će grejanje plaćati oni koji se greju iz toplana. Znam da su poskupljenja nepopularna i da građani to teško prihvataju ali rast cena je neminovnost.
------------------------------------------------------
Povećanje plata vaspitačicama
Ukupan fond za plate zaposlenih u gradskoj upravi u 2009. godini uvećan je za iznos projektovane inflacija, a u Direkciji za izgradnju grada 20 procenata jer će zbog novih nadležnosti preuzeti iz opština jedan broj zaposlenih. Postoji mogućnost da zarade svih budu povećane za tih osam odsto, ali planirana je drugačija raspodela radi usklađivanja zarada, rekao je Dragan Đilas, misleći pre svega na vaspitačice.
----------------------------------------------------
Briga za penzionere
Obećali ste subvencije za najugroženije penzionere?
Kako smo i najavili, u poslednjem kvartalu ove godine počeli smo da pomažemo najstarijim sugrađanima koji imaju mesečna primanja manja od 13.000 dinara. Jednokratnu novčanu pomoć nastavićemo da dajemo i u 2009. godini i svi oni dobiće kvartalno 16.000 dinara.
I ubuduće važiće popusti na plaćanje komunalnih usluga. Naši sugrađani stariji od 70 godina imaće i dalje besplatan javni prevoz. Nastavićemo da razvijamo i program nege u kući šireći mrežu gerontodomaćica kako bi im i na taj način olakšali funkcionisanje.
[objavljeno: 28/12/2008]
