Izvor: Politika, 09.Jan.2011, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestonica bez šminke i doterivanja
Fotografski kolektiv „Belgrade raw”je na svojoj internet postavci predstavio glavni grad onako kako ga vide njegovi žitelji, obični ljudi u običnim situacijama
Mi ne sudimo da li je Beograd lep ili ružan, da li ispunjava estetske, arhitektonske, urbanističke i koje već norme. Želimo, zapravo, da zabeležimo kako ga Beograđani izvorno vide, bez namere da ga ulepšavamo ili ružimo. Jer Beograd nije samo Kalemegdan u proleće ili Skadarlija krcata gostima. To nisu razglednice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje štampaju turističke organizacije i prodaju turistima da bi privukli nove turiste. Zato je tema „Sirovo” – Beograd je gde god ideš, na Karaburmi, pored napuštene industrijske zone...
Ovim rečima Darko Stanimirović objašnjava zbog čega se prošle jeseni odlučio da sa još četvoricom kolega oformi fotografski kolektiv „Belgrade raw” (Sirovi Beograd), na čijoj se internet stranici prestonica ukazuje bez šminke i doterivanja. Petorica mladih umetnika sebi su zadali isti cilj: da obične ljude na ulicama uslikaju u običnim situacijama i njihovu svakodnevicu predstave bez „filtera”.
Nemanja Knežević, Andrej Filev, Luka Knežević Strika, Milovan Milenković i Darko Stanimirović za godinu dana postojanja „Belgrade rawa” objavili su dvestaradova, od kojih su neki izašli u časopisu „Lice ulice”.
– Povezali smo se preko Interneta, sastali se, pričali i shvatili da će prava stvar biti ako formiramo aktivnu grupu koja stvara i postavlja u galeriju. Složili smo se da je „ulična” fotografija najbolji medij za to što želimo, jer ona nudi i svojevrsnu avanturu kada izađemo da slikamo. Za razliku od studijske fotografije, gde je sve kontrolisano i gde je model „zamrznut”, grad može da te iznenadi, ne najavljujući kada će, gde i šta da ti ponudi. Grad ti daje materijal, učestvuje u snimanju mnogo više nego studio. Možeš tri dana da provedeš u šetnji i da ne napraviš dobru fotku, a onda u jednom danu naletiš na niz neverovatnih scena – objašnjava Stanimirović.
Kako bi puls Beograda preneli što autentičnije, kolege iz „Belgrade rawa” neretko se odlučuju da prizore beleže sad već prevaziđenom tehnologijom – fotografskim filmom za koji kažu da „ima nešto što digitalni čip ne može da postigne”.
– Sa starim aparatom i filmom si u pravoj pustolovini. Ne možeš da vidiš šta si napravio dok ne razviješ film. On pruža pravi fotografski ritual, nalik na ispijanje kafe. Nije poenta u toplom napitku, već i u kuvanju, šoljicama, serviranju, prelistavanju novina... – priča Stanimirović.
Pitanje da li su beogradske fasade oprane ili čađave za „sirove” fotografe nema umetničkog značaja. Kako sami ističu, najvažnije im je da „upecaju” zanimljivosti u odnosu stanovnika prema svom gradu. Umetničku lepotu otuda nosi i prizor neodgovornog sugrađanina koji baca đubre posred trotoara.
– Mnoštvo je motiva koji na prvi pogled deluju ružno, na primer neki soliter socrealističke arhitekture koji asocira na blokovsku podelu i siromaštvo u Istočnoj Evropi. Upravo takav gradski „ćošak” krije duh vremena nastanka i razvoja Beograda, to je autentična žica grada. To je nešto što se doživljava kao ružno, ali mislim da ga takvim treba zadržati jer bi se u suprotnom grad pretvorio u mesto gde bi se malo ko osećao kao kod kuće – kaže Stanimirović.
Radovi kolektiva „Belgrade raw”mogu se videti na adresama www.belgraderaw.com i www.twitter.com/ belgraderaw, a građani koji žele da svojim fotografijama predstave doživljaj grada, slike mogu poslati na adresu www.flickr.com/groups/belgraderaw.
M. Luković
objavljeno: 10.01.2011
.jpg)
