Izvor: Politika, 25.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prepuni vrtići – manja bezbednost dece
Mališani ne smeju da ostanu bez nadzora vaspitača. – Za propuste zaposleni mogu da dobiju novčanu kaznu, ili otkaz
Sedmogodišnji dečak D. T. iz vrtića „Zora”, koji je povređen prekjuče kada je na njega drugi dečak B. V. nehotice bacio olovku i povredio mu oko, oseća se dobro posle operacije rožnjače u Institutu za očne bolesti u Pasterovoj ulici. Lekari ove ustanove objašnjavaju da je još rano davati bilo kakve prognoze, ali da se nadaju dobrom ishodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lečenja.
Zbog ovog incidenta dve vaspitačice iz vrtića „Zora”, koji pripada Predškolskoj ustanovi „Zvezdara”, suspendovane su, a ovaj nemili događaj pokrenuo je pitanje o bezbednosti mališana, jer još u javnosti nije zaboravljeno povređivanje trogodišnje devojčice prilikom pada ormarića u vrtiću „Čigra” od pre četiri godine, slomljena butna kost mališana kada su 2003. godine na njega pala vrata u obdaništu, pad poklopca klavira na dete u vrtiću „Dolores”, slučaj deteta koje je nepažnjom vaspitača „išetalo” iz jaslica...
– Za nesrećne događaje u vrtićima ne može da bude odgovoran samo jedan čovek, jer postoji lanac odgovornosti više ljudi. Neophodno je da zaposleni prijavljuju ukoliko primete da nešto nije u redu, jer stalno treba raditi popis stvari koje u objektu treba popraviti. Ali, dešavaju se i situacije na koje ne može da se utiče, ili koje ne mogu da se predvide. Reč je o spletu okolnosti, koji može da se dogodi i kada je dete sa roditeljima, pa iznenada padne i polomi ruku ili nogu – istakla je Gordana Petrović, direktorka Predškolske ustanove „Savski venac”.
Stručnjaci naglašavaju da problem „leži” u činjenici da su grupe u obdaništima prepune i da je u takvim uslovima teško brinuti o svakom detetu na pravi način, za razliku od privatnih vrtića gde vaspitačica vodi računa o najviše nekoliko mališana.
U Udruženju vaspitača Beograda napominju da je neophodno ispoštovati pedagoške normative, jer nije isto brinuti o 20 i 50 mališana.
– Roditelji insistiraju da upišu dete u neki objekat iako znaju da je prebukiran, a onda kada ga smeste postaju zahtevni – istakla je Nada Gertner, pi-ar ovog udruženja.
Treba imati na umu da su po zakonu dozvoljena povećanja broja dece u slučaju potrebe do 15 odsto više u vrtićkoj grupi, odnosno 20 odsto više u jaslama.
– Smatramo da je stanje u državnim vrtićima alarmantno, jer je već godinama unazad sve veći broj dece (na ovako mali natalitet) koja ostaju neupisana u vrtiće. I pored tolikog broja dece koja nisu našla mesto, znamo i to da se normativi za broj u grupi „rastežu” do maksimuma, tako da je uglavnom u svim grupama broj dece i više iznad normativa. To jeste po zakonu, ali imamo situaciju da su grupe preopterećene, a da se broj vaspitača ne povećava – smatra Dragana Soćanin, predsednica Udruženja „Roditelj”.
Ona objašnjava da su time i sami vaspitači preopterećeni iz čega proizilazi činjenica da se ne može svako dete pratiti u svakom momentu, kao i da se svakom mališanu ne može kvalitetno posvetiti pažnja. Nije retka pojava, kaže naša sagovornica, da se događaju razne neprijatne situacije i „nezgode” koje su predvidive za ovakve uslove.
– Teško je onda okriviti pojedinca kada je ovo problem koji sistemski mora da se rešava, i to od najvišeg nivoa. Jedino rešenje je u izgradnji novih objekata. Priča o deci i roditeljstvu se svodi na Strategiju o povećanju nataliteta kojom je, između ostalog, predviđeno i rešavanje ovog problema sa vrtićima. Nama još uvek nisu poznate mere kojima će se taj problem rešiti, ali smatramo da se bez izgradnje novih objekata neće mnogo pomoći roditeljima i deci – rekla je Soćaninova.
Pravilo je takvo da, ukoliko se dogodi neka nesreća u vrtiću, vaspitačica ili sestra moraju da prijave slučaj dežurnoj medicinskoj sestri na preventivi i rukovodiocu ustanove, koji će o tome šta se desilo javiti roditeljima i odvesti dete do najbliže ambulante. Izjave o nesrećnom događaju dužni su da napišu svi „učesnici”, a svako povređivanje deteta se evidentira u takozvanoj svesci povreda koju treba da ima svaki vrtić. Vaspitači objašnjavaju da se mališani najčešće povređuju kada se slučajno u igri sudare, sapletu ili udare u neki predmet.
– Postoje jasna pravila o bezbednosti i zaštiti dece u vrtićima. Pravilo je da vaspitač mora uvek da bude sa decom i da ne sme da ih ostavi same, osim ako ne nađe odgovarajuću zamenu. Decu stalno učimo da poštuju drugare, ali nekad ne može da se predvidi njihova reakcija – naglasila je Snežana Nešić, direktorka Predškolske ustanove „Dečji dani”.
Ljiljana Jovčić, gradski sekretar za socijalnu i dečju zaštitu, izjavila je da se u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti u ustanovi, a zavisno od težine povrede i preduzetih mera, protiv odgovornih u vrtićima može da pokrene postupak disciplinske odgovornosti i izrekne disciplinska mera.
– Za teže povrede radne obaveze, ako su učinjene sa umišljajem ili iz svesnog nehata, izriče se mera prestanka radnog odnosa, a u ostalim slučajevima može se izreći novčana kazna u visini od 20 do 35 odsto od plate u trajanju od tri do šest meseci – istakla je Jovčićeva.
Ipak, od samih roditelja zavisi da li će protiv odgovornih hteti da pokrenu sudski postupak. Trenutno, u nijednom beogradskom vrtiću nemaju informacije da je neki roditelj pokušao da pravdu „istera” u sudnici.
Danijela Davidov-Kesar
-----------------------------------------------------------
Duge liste čekanja
Prema podacima Gradskog sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu, broj mališana upisanih u predškolske ustanove u februaru je iznosio 42.439, što je za 497 više nego u januaru.
Iz Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu ove godine planiraju da se broj dece koja se nalaze na listi čekanja smanji bar za pola. U junu prošle godine taj broj je bio 7.700, a do sada je već smanjen na oko 5.000. Obnovom postojećih i izgradnjom novih predškolskih ustanova, u toku ove godine se očekuje da problem sa upisom dece gotovo prestane da postoji.
J. L.
[objavljeno: 26/03/2008]
