Izvor: Politika, 17.Jan.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preporod rodne kuće vojvode Stepe Stepanovića
Gradonačelnik se založio da se u budžetu predvide sredstva za adaptaciju ovog spomenika kulture, iako su odbornici prethodno odbacili taj predlog – Posle petnaest godina od kako su zatvorena za posete, vrata trošnog objekta juče prvi put otvorena za reportere „Politike”
Stari sač položen preko ognjišta. Na zemljanom podu oko omalenog stola četiri hoklice. Drvena lopata za pogaču naslonjena na trošni zid. Na njemu okačena preslica. Sito, korito, tučak, naćve za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brašno, drveni sanduk za žito... A na dovratku – stara potkovica, za sreću.
U rodnoj kući slavnog vojskovođe iz Prvog svetskog rata – vojvode Stepe Stepanovića – u selu Kumodraž, i dalje je sve netaknuto, istina, pomalo i zaboravljeno. Vrata ovog spomenika kulture od velikog značaja poslednji put otvorena su pre petnaestak godina. Otada, u zdanje sagrađeno polovinom 19. veka navraćaju samo meštani – da bi krečili trošni kućerak, kosili travu u dvorištu, popravljali ogradu... Da zaustave vlagu koja nemilosrdno „napada” zidove i kišnicu što uporno prodire kroz crep u srce kuće nemaju ovlašćenja. Na kraju su ipak uspeli da dopru do nadležnih iz opštine Voždovac koji su obećali da će Stepina rodna kuća u Vrčinskoj ulici koja se sastoji od tri prostorije, uskoro postati kulturno-istorijski kutak prestonice.
– Još u avgustu prošle godine napravili smo predračun sanacije objekta, vredan 615.000 dinara. Odziv zainteresovanih donatora bio je izuzetno mali, pa je sve propalo. Pre mesec dana odbornici Skupštine grada razmatrali su predlog odluke o budžetu na koji sam uložila amandman. Tražila sam da grad izdvoji barem četiri miliona dinara za sanaciju, adaptaciju i uređenje ovog spomenika kulture jer će se na taj način bolje zaštititi kulturno blago grada od propadanja. Odbornici su odbili amandman, na šta sam burno reagovala podsetivši ih na istorijski značaj slavnog vojvode. Posle toga, reč je uzeo gradonačelnik i javno obećao da će grad pomoći u obnovi, a opštini je prepustio izradu projekta – objašnjava Ivana Tomić, šef kabineta predsednika Voždovca, najavljujući da će već danas nadležni obići rodnu kuću slavnog vojvode, u društvu građevinaca i arhitekata koji će pomoći u izradi projekta.
Ideja je da trošni objekat u selu Kumodraž postane muzej, a da u dvorištu bude letnja pozornica. Postojeća postavka – u kojoj dominiraju panoi sa mnoštvom fotografija i novinskih članaka među kojima su i dve naslovne strane „Politike” iz 1929. godine (vesti o smrti i sahrani Stepe Stepanovića) – mogla bi da bude obogaćena sa još detalja iz života vojvode.
– Projekat bismo mogli da završimo najkasnije za dva meseca, a grad bi već do kraja godine mogao da obezbedi novac za adaptaciju kuće – optimistična je Tomićeva.
U dvorištu imanja na kojem je podignuta kuća nalazi se i spomen-ploča koju su početkom osamdesetih godina prošlog veka postavili žitelji sela Kumodraž.
– Ukrasni dimnjak rekonstruisan dve godine posle Titove smrti je jedino ozbiljnije ulaganje, organizovano pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Od tada nijedan dinar u obnovu nije uložen. U dvorištu su sem rodne kuće i dva ambara i kućica koju su meštani želeli da pretvore u suvenirnicu, ali im sve prethodne vladajuće garniture nisu dozvoljavale – otkriva Branko Paunović, meštanin sela Kumodraž.
----------------------------------------------
Iz arhive
...„Kuća je podignuta sredinom 19. veka. Po svojim graditeljskim karakteristikama pripada tipu starije moravske kuće, kakve se sredinom 19. veka veoma često podižu u selima beogradske okoline, pa poseduje arhitektonske i etnološke vrednosti. Osnova joj je pravougaona, dimenzija 10 sa 8 metara, i sastoji se od tri prostorije: „kuće”, sobe i sobice. Zidana je u bondručnoj konstrukciji sa ispunom od čatme, dok su temelji od lomljenog kamena. Krov je četvoroslivan, prvobitno pokriven šindrom koju danas zamenjuje crep. Kuća je obeležena spomen-pločom”...
----------------------------------------------
Vojskovođa i pobednik
Vojvoda Stepa Stepanović (1856–1929) bio je jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa. Čin vojvode stekao je vojničkim veštinama koje je iskazao u ratovima od 1876. do 1918. godine. U dva navrata bio je i ministar vojske. Posle Radomira Putnika, u najvećoj meri je zaslužan za utvrđivanje i sprovođenje organizacione osnove srpskih oružanih snaga. Najveći vojni uspeh vojvode Stepe bio je proboj Solunskog fronta, što ga je uvrstilo u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata. Bio je komandant slavne Druge srpske armije, vojskovođa i pobednik sa Jedrena, Cera, Kolubare, Puste Reke i Solunskog fronta. Godinu dana po završetku rata povukao se iz aktivne službe i do smrti živeo u Čačku.
Marija Brakočević
objavljeno: 18.01.2013.
