Izvor: Blic, 02.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prekrše zakon već sa 11 godina
Beograd beleži konstantan rast maloletničke delikvencije. Samo u 2007. zabeleženo je oko 4.700 krivičnih dela i prestupa koje su načinili mlađi od 18 godina, što je za 8,5 odsto više nego nego u 2006. Ipak, više zabrinjava činjenica da se starosna granica među delikventima spušta i da je sve više onih koji već sa 11 godina teže prekrše zakon.
Ispadi u ponašanju počinju već u prvim razredima osnovne škole, a ispoljavaju se u vidu kinjenja i maltretiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vršnjaka, tuča, ometanja nastave ili sukoba sa nastavnicima. Ovakva ponašanja, smatraju stručnjaci, imaju osnov u velikim zahtevima i očekivanjima koje ispred njih postavlja okolina.
Uloga škole i roditelja
- Ovakva ponašanja dece nisu zakonski kažnjiva, ali su moralno neopravdana. Oni se kao nezrele ličnosti ne mogu sami izboriti sa svojim problemima. Ukoliko se u pravo vreme ne reaguje, postaje sve komplikovanije. Što su stariji, suočavaju se sa sve složenijim zahtevima i u školi i u porodici, ulaze u svet odraslih i adolescencije i tu tek dolazi do velikih iskušenja - kaže Miokina Stevanović, iz novobeogradskog odeljenja Centra za socijalni rad.
Treba imati u vidu i poslednja istraživanja, koja pokazuju da devet odsto dece ima teškoće u učenju, a 12 odsto boluje od takozvanog hipernetičkog sindroma, odnosno od odsustva pažnje i koncentracije. Upravo iz ove grupe maloletnika najčešće izlaze budući delikventi, a ključnu ulogu u putu kojim će krenuti imaju porodica i škola.
- Roditeljstvo sadrži tri komponente: da voli dete, da ga prati i disciplinuje. Ponekad dete ima problem, a roditelj nema kapaciteta da ga reši. Tu na scenu stupa škola. U prva četiri razreda lakše se može reagovati i uočiti problem, jer je dete svakodnevno sa jednom učiteljicom. Od 5. do 8. razreda je već teže. Dete se suočava sa sve većim zahtevima, a brojni nastavnici ne primećuju njihove probleme. Takva deca imaju teškoće da se približe vršnjačkoj grupi, gde postoje određene granice. Zato se druže sa sebi sličnima i stupaju u grupu gde im je sve dozvoljeno - objašnjava Stevanović i dodaje da njeno iskustvo pokazuje da škole razlitičito odgovaraju na teškoće koje imaju sa problematičnim učenicima. Negde, kaže ona, postoje bolje socijalno-psihološke službe i zahvaljujući njima se škole lakše nose sa problematičnom decom.
Na rast maloletničke delikvencije može uticati i trend porasta nasilja u društvu, proces tranzicije, ratno okruženje, kao i rasturena porodica, ali i pad autoriteta svih institucija i moralnih vrednosti.
U zatvor sa 16 godina
Zabeleženo je da je najmlađi maloletni delikvent u Beogradu, koji je načinio krivično delo krađe uz pretnju oružjem, imao svega 11 godina. Beogradski delikventi najčešće kradu i upotrebljavaju psihoaktivne supstance, izazivaju tuče, beže od kuće i škole, a poslednjih godina zabeležni su i slučajevi ubistava. Ipak, tek sa 14 godina oni postaju odgovorni pred zakonom, a sankcije se propisuju u zavisnosti od težine krivičnog dela. Na delikvente od 14 do 16 godina primenjuju se vaspitne mere, poput usmerenja na društveno korisni rad, završetak škole i pojačan nadzor roditelja i obrazovne ustanove.
- Društveno koristan rad je predviđen zakonom iz 2006. godine, ali još nije počeo da se primenjuje u Beogradu. Ipak, počeli smo da dobijamo presude i sada pokušavamo da pronađemo organizacije koje bi bile spremne da ih prihvate. To će biti neke humanitarne ili ekološke organizacije i najverovatnije Crveni krst - kaže Miokina Stevanović.
U vaspitno-popravne domove se šalju deca koja su načinila teža krivična dela i čije su porodice slabijeg potencijala. Tamo borave od šest meseci do četiri godine, a sve zavisi od potrebnog stepena prevaspitavanja. Beograd ima samo jedan takav dom, Vaspitnu ustanovu „Vasa Stajić". U maloletnički zatvor, koji postoji samo u Valjevu, delikvent se upućuje kad teže prekrši zakon, ali samo ukoliko je napunio 16 godina.
U porastu vršnjačko i poridično nasilje
Gradska sekretarka za socijalnu i dečiju zaštitu Ljiljana Jovčić izjavila je juče da je u porastu nasilje nad decom, posebno vršnjačko i porodično, kao i da je više od dve trećine dece doživelo neki oblik nasilja u školama, najčešće verbalno. Povodom Međunarodnog dana deteta Ljiljana Jovičić je televiziji B92 rekla da se najviše ćuti o zlostavljanju dece u porodici.
Prema njenim rečima, 44 odsto dece izložene nekom obliku nasilju u školi ćuti o tome, kao i da je „dosta njih nasilje doživelo od nastavnika i profesora". Verbalno nasilje, kako je objasnila, podrazumeva davanje pogrdnih imena i ogovaranje i da se dešava čak i u vrtićima.
U svetu se juče obeležen Međunarodni dan deteta posvećen zaštiti njihovih prava.
Rehabilitacija maloletnih delikvenata
Novobeogradski Centar za socijalni rad prošle godine je realizovao program „Edukativne i psihološke podrške maloletnim učiniocima krivičnih dela". Program je trajao godinu dana, ukupno 200 sati, a u njemu je učestvovalo 40 maloletnika. Obuhvatio je obuku rada na računaru, učenje engleskog jezika i set socijalnih veština. Pokazalo se da je 70 odsto maloletnih prestupnika redovno pohađalo nastavu, a njih 26 je uspešno završilo obuku. Iz ove grupe samo je jedan učesnik ponovo načinio krivično delo.
Prevencija među osnovcima
Gradski Centar za socijalni rad realizuje program „Primarne prevencije za ponašanje dece u osnovnim školama". Obuhvata rad sa decom i roditeljima, kroz igru, komunikaciju i razmenu iskustava. U radionice su uključeni učenici od 5. do 7. razreda, a u svakoj školi je pravljena selekcija dece, na osnovu testova i razgovora sa nastavnicima.
Pored onih koji su socijalno problematični, uvedeni su i uzorni učenici, kako bi se međusobno približili. Kroz program je prošlo oko 500 dece, a cilj je bio učenje veštine nošenja sa sopstvenim besom.
Maloletnička delikvencija u Beogradu
-U 2007. godini 4.700 krivičnih dela i prestupa maloletnika
-Porast delikvencije za 8,5 odsto u odnosu na 2006. godinu
-Najmlađi delikvent koji je načinio krivično delo ima 11 godina
-Prvi problemi se javljaju u prvim razredima osnovne škole
-Delikventi se regrutuju iz grupe dece koja imaju poteškoća sa učenjem (9 odsto) ili koja pate od hipernetičkog sindroma (12 odsto)
-Značajan uticaj ratnog okruženja, tranzicije, rasturene porodice, ali i pada autoriteta svih institucija i moralnih vrednosti
-Sankcije: pojačan nadzor porodice i škole, društveno-koristan rad, upućivanje u vaspitno-popravne domove i maloletnički zatvor
