Izvor: Politika, 27.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred istim šalterom veliki i mali investitori
Zakon o planiranju i izgradnji ne poznaje skraćenu proceduru pa tako i najkrupnije „zverke” stoje u redu sa stanarom potkrovlja koji želi da se proširi na vešernicu. – Izmene Generalnog plana do sada su rađene samo za projekte od opšteg interesa
Zašto investitor koji hoće da u prestonici uloži stotine miliona evra i otvori hiljade radnih mesta mora da čeka tri godine samo na izmene Generalnog plana, najmanje godinu dana na donošenje plana detaljne regulacije i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << isto toliko na dobijanje građevinske dozvole? Ovo su najčešća pitanja koja muče strane kompanije dok pokušavaju da izađu na kraj sa složenom procedurom prikupljanja dokumenata za gradnju.
Uprkos tome što su njihove investicije zlata vredne Zakon o planiranju i izgradnji ne poznaje skraćenu proceduru pa tako i najkrupnije zverke stoje u redu sa stanarom potkrovlja koji želi da se proširi na vešernicu.
Ideja da veliki investitori brže dođu do dozvola nije strana urbanistima, ali jedino kada je reč o projektima od javnog značaja. Tada bi vredelo ubrzati ceo proces kroz posebno propisane procedure, a izmene Generalnog plana (GP) do sada su rađene samo za projekte od opšteg interesa, objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.
– Ako investitor želi da sagradi ekološku fabriku i zaposli brojnu radnu snagu, trebalo bi da se angažujemo, ponudimo zemljište i po ubrzanom postupku otvorimo mogućnost stvaranja planskih osnova. Prenamenimo zemljište koje je kupio ili se sprema da ga pazari jer je to od interesa za grad i državu. To zakonom nije propisano, premda se razmišlja na tu temu – kaže Gligorijevićeva.
Ona smatra da je moguće ubrzati donošenje novih planskih dokumenata i njihovih izmena ali da je to složen posao koji se ne započinje samo zbog ličnih interesa pojedinaca. Premda inicijativa najčešće potekne od građana, firmi, komunalnih kuća, opština, velike teme poput projektovanja unutrašnjeg magistralnog poluprstena i lakog šinskog sistema razlozi su zbog kojih je pokrenuta i usvojena prva izmena važećeg Generalnog plana dve godine posle njegovog donošenja. Na drugu izmenu ovog strateškog dokumenta čeka se tri godine, a nacrt je tek nedavno bio pred očima javnosti.
– Procedura izmene GP-a ista je kao i donošenje novog „planskog ustava” koji se donedavno usvajao jednom u 20 godina. Aktuelne izmene mogle su i brže da budu usvojene da je postojalo više preporuka: jasnih uslova komunalnih kuća i ministarstava, gotovih prethodnih studija i da se nije čekalo pola godine na formiranje gradske vlasti – objašnjava Gligorijevićeva.
Na drugoj strani, kaže prva žena Urbanističkog zavoda, postoje situacije kada strani preduzetnici žele da zidaju kuću od 100 spratova ili da grade na relativno maloj parceli, do koje su došli kupivši nekadašnju državnu imovinu, dvostruko više kvadrata nego što je dozvoljeno. To bi značilo da urbanisti prave presedane.
– Svima koji žele da grade a da to ne podržava GP u startu kažemo kakvi su uslovi i kako kroz plan detaljne regulacije možemo da njihove želje približimo našim propisima. Ali to ne znači da samo na osnovu velikih obećanja o fantastičnoj izgradnji dozvolimo urbanistički haos. Strani investitori znaju da veću kuću od Sagrade Familije po španskim zakonima ne mogu da zidaju i to nije problem. Ali je trn u oku ako se pozovete na srpske propise i zahtevate od stranih investitora ozbiljne prostorne analize – izričita je Gligorijevićeva.
Bez obzira na velike apetite pojedinih investitora, neosporno je da Srbija pati od nedostatka prostornih i planskih dokumenata. Procedura izdavanja dozvola je za evropske uslove spora, još nisu podmireni sopstvenici zemljišta pre nacionalizacije niti sadašnji investitori mogu da steknu pravo vlasništva na parcelama koje ih privlače.
Glavni uzrok ovakvog stanja Branko Bojović, arhitekta, vidi u političkoj praksi da se na odgovorna mesta u urbanizmu dovode neuke osobe čija je jedina preporuka poslušnost partiji.
– Od Drugog svetskog rata do danas zakonske procedure bile su spore i komplikovane. Ne može urbanistički nepismena vlast da donese efikasne urbanističke propise. Investitore ćemo privući pragmatičnim zakonima, a ne haosom koji imamo sada: nerešenim imovinsko-pravnim pitanjima, neredom u zemljišnim knjigama, upravom koja izdaje dozvole žaleći se na sporost procedura o kojima sami odlučuju – ističe Bojović.
Zato su svi pogledi uprti na novi zakon o uređenju prostora, građevinskom zemljištu i izgradnji koji bi trebalo da ovih dana uđe u skupštinsku proceduru i Srbiju pomeri naviše sa 157. mesta na listi brzine izdavanja dozvola. Zakonom je predviđeno i da sve opštine u roku od 18 meseci moraju da usvoje urbanističke i prostorne planove, da građevinski inspektori dobiju veća ovlašćenja, građevinske dozvole budu prenosive...
D. Mučibabić
[objavljeno: 27/03/2009]
