Izvor: Blic, 11.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pre roka isplaćen Beograd film
Nikola Đivanović, većinski vlasnik lanca bioskopa u Beogradu, odlučio je da pre roka isplati punu cenu za ovo preduzeće, koje je kupio prošle godine za 9,2 miliona evra. Međutim, u bioskope još neće ulagati zbog nestabilne ekonomske situacije u Srbiji, loše investicione klime i neodlučnosti stranih partnera da ulažu u Srbiju.
Ipak, to što je isplatio punu cenu ne znači da će bioskopi prestati da rade. Naprotiv, bioskopi koji već rade - „Jadran", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Zvezda"’ i „Balkan" - nastaviće da rade, a za ostale će čekati da se situacija razjasni.
Kada je Đivanović kupio „Beograd film", u njegovom vlasništvu je bilo 14 bioskopa, međutim, više od polovine nije radilo duže od osam godina. Agencija za privatizaciju je odobrila Đivanoviću da proda tri bioskopa koja nisu bila u funkciji - „Jedinstvo", „Central" i „Drinu". Novac od prodaje je iskoristio da izmiri dugove koje je preduzeće nagomilalo pre privatizacije. Istovremeno je iz sopstvenih sredstava uložio 200.000 evra u modernizaciju bioskopske delatnosti i od „Jadrana" je napravio prvi digitalni bioskop u Srbiji.
Prema rečima Danijele Radošević, PR-a „Beograd filma", Nikola Đivanović, koji je „Beograd film" kupio kao fizičko lice, prebacio je vlasništvo na svoju firmu „Light Blue Trading Ltd.", kako bi što pre otplatio cenu od 9,2 miliona evra, po kojoj je kupio ovo preduzeće.
- To je uradio zbog toga što su povoljniji uslovi za podizanje kredita za pravna lica u odnosu na kredite za fizička lica. Do sada su, prema ugovoru sa Agencijom za privatizaciju, izmireni svi dugovi i obaveze koje je većinski vlasnik imao. Na ime otpremnina i zaostalih bruto zarada za 123 radnika „Beograd filma", u proseku je isplaćeno 22.000 evra po radniku - kaže Danijela Radošević, i dodaje da su radnici dobili otpremninu u visini od 500 evra, što je i najveća do sada isplaćena otpremnina koju beleži Agencija za privatizaciju.
Naša sagovornica je još dodala da se Đivanović odlučio na ovaj korak jer je trenutna situacija u zemlji nestabilna i ne zna se u kom će se smeru dalje razvijati, pa je želeo da u potpunosti izmiri preostali deo dugovanja od ukupne cene od 9,2 miliona evra.
Ipak, po ugovoru s Agencijom za privatizaciju, novi vlasnik ovog lanca bioskopa još narednih godinu dana ne sme da menja delatnost firme. Baš iz tog razloga zaposleni na sve načine pokušavaju da povećaju posećenost bioskopima.
Tako je ove godine otvoren prvi digitalni bioskop u Srbiji „Jadran", koji i dalje ne beleži veću posećenost. Osim ovog, otvoren je i bioskop „Zvezda", u kome je investirano u novu, savremenu opremu. Tada je cena karte bila čitavih 100 dinara, ali ni to nije uticalo na bolju posećenost bioskopima. U saradnji sa režiserom Darkom Bajićem, renovinan je i ponovo radi bioskop „Balkan".
- Da bi se publika vratila u bioskope, potrebno je da se i država ozbiljnije zabavi pitanjem piraterije. Takođe je u planu da se otvori i multipleks „filmski centar za decu", a u okviru koga ćemo za njihove roditelje da otvorimo knjižare, biblioteke, radnje sa dečjom garderobom, kafee, kako bi imali šta da rade dok su im deca u bioskopu - kaže Danijela Radošević, i dodaje da je još jedna od ideja za privlačenje publike u bioskope da se u saradnji sa ruskom, španskom i italijanskom ambasadom organizuje dvonedeljno prikazivanje i promovisanje filmova iz njihovih produkcija.
Atelje za kraljevo fotografisanje
Zgrada u kojoj se nalazi bioskop „Zvezda" sagrađenja je početkom 19. veka i bila je u vlasništvu dvorskog fotografa i litografa Anastasija Jovanovića, koji je izrađivao fotografije svih članova dvora. Posebno su rađene fotografije kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage koje je morala da poseduje svaka značajan državna institucija. Ovu namenu je atelje imao do 1909. godine, kada su se njegove podrumske prostorije adaptirale u bioskop „Koloseum". Bioskop menja naziv 1946. godine, kada se osniva preduzeće „Gradski bioskop" koje kasnije dobija naziv „Beograd film". Zgrada bioskopa je pod prvostepenom zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, što znači da zgrada ne može da menja eksterijer.
