Izvor: Blic, 06.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prave prognoze i za filmske zvezde
U Meteorološkoj stanici na zapadnom Vračaru, prvoj državnoj instituciji u Srbiji, užurbano se rade vremenske prognoze - kako za građane, tako i za režisere poznatih filmova. Posla uvek ima, kaže upravnik Časlav Stanojević, jer je ova opservatorija jedinstvena u svetu, pre svega po mnogobrojnim uređajima kojima ne mogu da se pohvale druge svetske opservatorije.
Meteorološka opservatorija u Beogradu osnovana je davne 1888. godine. Te godine nastala je geofizička opservatorija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja se sastoji od meteorološkog i astronomskog dela, geomagnetizma i seizmologije.
- Merenja su se obavljala prvo ovde, na Vračaru, a posle je osnovana čitava mreža meteoroloških stanica širom Srbije, poput onih u Žagubici, Vlasini, Pirotu, Valjevu, Užicu... - kaže za „Blic nedelje" Časlav Stanojević, i dodaje da su prva merenja rađena čitavih 40 godina pre osnivanja. Njih je uradio profesor Vladimir Jakšić, matematičar i prvi statističar u Srbiji, i to u svojoj kuću na Senjaku. Čak je i prvi odredio geografsku širinu i dužinu Beograda.
Retko gde u svetu kao kod nas je država uvidela potrebu za primenom meteorološke prakse. Kako kaže Stanojević, Srbija se među prvima u Evropi uključila u jedan ovakav sistem. Od samog početka podaci su pripremani i korišćeni pre svega za potrebe Beograda. Opservatorija je radila i praktične stvari za grad.
- To se odnosi na izradu studije padavina za potrebe izgradnje kanalizacione mreže Beograda urađene 1905. godine. Ovaj kanalizacioni sistem traje i danas, odnosno već 103 godine ništa nije menjano. Osamdesetih godina naša Meteorološka opservatorija bila je među vodećim u Evropi. Međutim, raspadom zemlje dozvolili smo da nam drugi, koje smo mi učili, sada budu „donatori" kako opreme, tako i znanja - iskren je Stanojević.
Međutim, još po nečemu se ova opservatorije ističe u odnosu na svetske. Do sada je postavljeno 20 automatskih kišomera na objektima vodovoda i kanalizacije, radi praćenja padavina na teritoriji grada u svrhu planiranja vodnih bilansa, a naročito u svrhu odbrana od poplava.
- U Evropi je ovo gotovo jedinstveni slučaj i gotovo da nigde nema ovolikog broja postavljenih kišomera. Zanimljivost ovog posla je i to što nam se obraćaju brojni režiseri koji zbog filma žele unapred da saznaju kakvo će vreme biti. Čak se desilo i da sam morao da predvidim vreme deset dana unapred, pa da režiser, na primer, obavesti Anicu Dobru da li da dođe iz Nemačke u Beograd - kaže Stanojević.
Jedinstveni muzej u opservatoriji
Prema rečima Časlava Stanojevića, upravnika Meteorološke opservatorije, muzej koji se u okviru nje nalazi jedinstven je i gotovo da nema ovakvog u svetu. U njemu se zbirno nalaze seizmološki, astronomski i meteorološki uređaji, kojih mahom više nigde u svetu nema. Jedan od ovih je uređaj za merenje trajanja sunčeve svetlosti, star 150 godina. Tu su još i heliograf, uređaj za posmatranje zvezda i merač tačnog vremena.
