Izvor: S media, 25.Jul.2009, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratiti poverenje gradjana
Veterinarska stanica Beograd na jesen bi i zvanično trebalo da postane gradsko javno preduzeće, a reforme koje su u toj službi započele najavljuju promenu lošeg odnosa koji već generacijama postoji izmedju gradjana i radnika komunalne službe Zoohigijene.
Portparol Veterinarske stanice Miloš Marković kazao je da Služba ima oko 50 zaposlenih, od kojih su 23 radnici na terenu i dodao da će svi proći obuku kako bi se njihov odnos prema životinjama, ali i gradjanima, popravio.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
“Oni su naš prvi kontakt sa gradjanima, moraju biti mirni i staloženi, moraju da vole životnje i da prema njima postupaju primereno”, naglasio je Marković, i dodao da će svi radnici biti upoznati sa odredbama nedavno usvojenog Zakona o dobrobiti životinja i drugim aktima kako bi gradjanima dali odgovrajuće informacije ili ih uputili na “prave adrese” ukoliko im prijave probleme van nadležnosti službe.
Marković je objasnio da radnici Zoohigijene za sada raspolažu sajlama za hvatanje pasa, ali da će uskoro, krajem septembra, svako vozilo kao standardnu opremu imati i specijalne duvaljke sa anestetikom.
Upotrebom duvaljki ne samo da će hvatanje pasa biti lakše, već je i mogućnost povrede kako životinje tako i radnika svedena na minimum, a ružne scene kojima su gradjani prisustvovali biće stvar prošlosti, kazao je Marković.
U okviru Veterinarske stanice radi osam ambulanti, nekon nedavne donacije opštine Zezdara sedam posebno opremljenih vozila, a pri kraju su i radovi na centralnom gradskom azilu u Rakovici, kazao je on i dodao da će nakon otvaranja tog centra azil u Ovči biti renoviran i pretvoren u karantin za infektivne pse u kome će životnje biti lečene.
U novom azilu u Rakovici radnici Zoohigijene prolaziće obuku kako bi nivo njihovih usluga bio na najvišem nivou i u interesu gradjana i životinja.
U gradu prema poslednjim procenama ima oko 4.500 pasa lutalica, što za veličinu Beorgada nije veliki broj, kazao je Marković i dodao da u centralnom gradskom jezgru pasa ima značajno manje nego na rubnim delovima grada.
“Ono što zabrinjava je pojava velikih čopora u delovima grada kao što su Koštunjak, Ada Huja i Zvezdarska šuma, a kako su u pitanju odrasle životinje imamo razloga da sumnjamo da te pse neko tamo dovodi”, kazao je portparol Veterinarske stanice.
Da bi se čopor pasa “razbio”, odnosno onemogućilo njihovo potencijalno opasno ponašanje, neophodno je iz te grupe izmestiti takozvanog “vodju čopora” i sterilisati pse kako ne bi došlo do uvećavanja grupe, rekao je Marković.
Marković je ponovio da je problem pasa lutalica dugo prisutan na ulicama glavnog grada, pre svega, zbog neodgovornih vlasnika koji svoje pse napuštaju, ali i nekontrolisanog razmnožavanja tih životnja te je neophodno sprovesti sterilizaciju.
Prema njegovim rečima, Beogradjani ne bi trebalo da kriju pse od radnika Zoohigijene, jer će time samo onemogućiti sprovodjenje sterilizacije i doprineti nastavljanju problema, a služba pse nakon intervencije i oporavka, koji traje najduže sedam dana, vraća na teritoriju sa koje su uzeti.
Ekstremna ponašanja gradjana, bilo da su izazvana strahom ili potrebom da se životinje zaštite, nisu dobra, ocenio je Marković i naveo primer incidenta koji se nedavno dogodio u jednom novobeogradskom bloku kada su se gradjani podelili u dve grupe - jedna insistirajući da služba pse odvede, a druga da psi ostanu na ulici.
Epilog te priče bilo je kamenovanje vozila Službe Zoohigijene i intervencija policije, kazao je on i dodao da se rešenje problema pasa lutalica "nalazi negde na sredini", odnosno da se onima kojima psi predstavljaju problem omogući normalan svakodnevni život, ali na način koji ne uznemirava ljubitelje životinja.
"Problem pasa lutalica nije nerešiv, ključ za uspeh leži u saradnji gradjana i službe", istakao je Marković i dodao da je upravo uz pomoć udruženja za zaštitu životinja i pojedinaca samo ove godine revakcinisano 1.500 gradskih pasa.
Prema njegovim rečima, rešenju problema doprineće i nedavno usvojen Zakon o dobrobiti životinja koji predvidja visoke novčane kazne - od 100.000 do milion dinara - za neodgovorne vlasnike koji napuste svoje pse.
Služba Zoohigijene radi, pre svega, u interesu gradjana, jer su psi na ulicama komunalni problem, ali njen rad nije usmeren protiv životinja, kazao je on i dodao da Strategija koju grad primenjuje, a služba sprovodi, omogućava rešenje tog problema na način koji je u interesu i gradjana i životinja.
Da su nenasilni metodi i te kako uspešni govori i primer beogradskog restorana "Rubin" čija je bašta opremljena uredjajima koji emituju zvukove na frekvencijama koje smetaju psima, što životinje odbija, ali ih ne povredjuje, rekao je Marković.
Ukoliko gradjani uoče čopore, napuštene pse ili leševe životinja na javnim površinama, mogu ih prijaviti Službi svakog radnog dana od 7 do 14 časova na telefon 32-93-099.
Služba Zoohigijene reaguje i u drugim situacijama, rekao je Marković i naveo primer uklanjanja zmija iz naselja Vinča i Resnik, dodajući da je reč o vodenim neotrovnim zmijama u blizini čijih prirodnih staništa ljudi grade kuće.
Prema njegovim rečima, te zmije ne predstavljaju opsasnost za gradjane i zato ih ne treba ubijati, već treba pozvati rdnike Zoohigijene koji će životinju uhvatiti i pustiti u prirodnu sredinu dalje od naseljenih delova grada.
