Izvor: Politika, 18.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak u Srbiju
Većina ljudi poput mene nastavlja u biznisu i to na menadžerskim funkcijama. Oni su, pre svega, dragoceni u privredi zbog svojih izuzetnih analitičkih sposobnosti – kaže naš sagovornik
INTERVJU
Darko Đukić (32) nedavno je doktorirao nano-fiziku na Leiden univerzitetu u Holandiji. Mediji su o tome izvestili, prema tamošnjem običaju, navodeći tezu da je Srbin izumitelj najmanjeg elektronskog uređaja u svetu. Mladi doktor fizike kaže da je naslov ,,Fizičar napravio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najmanji mogući elektronski uređaj", koji su preneli novinska agencija i list ,,Volkskrant", neprecizna formulacija njegovog eksperimentalnog rada i ne poriče da je pronalazač. U okviru projekta koji je koštao oko 400.000 evra, struja je zaista, prvi put u istoriji, bez otpora protekla kroz žicu debljine jednog atoma.
U međuvremenu je raskinuo poslovne ugovore u Holandiji i trenutno je u Beogradu, u potrazi za poslom, nadajući se dobrom početku u novoj profesiji u privredi. Rođen je u Tuzli. Pre nego što je otišao na stručno usavršavanje u Holandiju, živeo je u Cavtatu, Beogradu i Berlinu. Plovio je jedrilicom od Bara do Visa.
O svom naučnom radu kaže:
– Novine su krajnje pojednostavljeno prenele šta sam otkrio. To je zapravo eksperiment, izveden u vakuumu, na niskoj temperaturi 4.2K (–268 Celzijusovih). Tanka platinska žica je prekinuta na pola povlačenjem za dva kraja i na taj način su formirane dve atomski oštre igle. Kada se u vodonikovoj atmosferi vrhovi tako napravljenih igala približe na razdaljinu koja odgovara dimenzijama vodonikovog molekula, jedan molekul će se vezati za dve strane i na taj način napraviti most. Kada se tako napravljen sistem priključi u strujno kolo, na određenim naponima molekul vodonika će oscilovati na različite načine. Kompleksnim merenjima i analizama moguće je ustanoviti pri kojim naponima molekul osciluje na koji način i upravo to je moje najveće otkriće. Fascinantno je saznanje da se možete igrati najsitnijom igračkom na svetu – rekao je Đukić.
– Završili ste PMF pre nego što ste otišli u Holandiju. Šta biste rekli o Leiden univerzitetu?
Leidenski univerzitet je jedan od najjačih evropskih univerziteta. Laboratoriju u kojoj sam radio osnovao je Kamerling Ones, čovek koji je otkrio superprovodnost i princip kondenzacije tečnog helijuma, dobitnik Nobelove nagrade. Na Leidenskom univerzitetu su predavali neki od najvećih profesora svih vremena (Ajnštajn, Lorenc, Erenfest, Born....). Danas je to veoma dinamična naučnoobrazovna ustanova sa izuzetno strogim kriterijumima, gde ocena deset postoji u teoriji, ali najčešće ne i u praksi. Izuzetni eksperimentalni uslovi u novosagrađenoj laboratoriji, pri čijoj se konstrukciji vodilo računa i o najmanjim detaljima, proizvode ogromne količine visokokvalitetnih naučnih radova. Uživao sam radeći tamo. To je zaista mesto na kojem sam se osećao kao u svojoj haj-tek garaži.
– Da li napuštate
Da! Smatram da sam odbranom svoje doktorske teze na najkvalitetniji mogući način zaokružio jednu celinu moga života. To su bile četiri godine prebogate apstraktnim problemima, putovanjima po konferencijama, vatrenim diskusijama, teškim radom, ali pre svega uživanjem. Koncept holandskog obrazovanja podrazumeva da se veoma mali broj doktora nauka zadrži u naučnim institucijama. Ti ljudi su pre svega dragoceni u privredi zbog svojih izuzetnih analitičkih sposobnosti i mogućnosti sagledavanja kompleksnih problema iz različitih perspektiva. Većina ljudi kao ja svoju karijeru nastavlja u poslovnom domenu i to na menadžerskim funkcijama. Volim da, kao primer, navedem poznatog političara Havijera Solanu koji je takođe nekada bio fizičar.
Da li svoju odluku da se vratite u Srbiju smatrate neobičnom i šta očekujete od buduće poslovne karijere?
Svoju odluku da se vratim u Srbiju ne smatram nimalo neobičnom. Posmatrano iz perspektive karijere, Srbija je zemlja sa mnogo mogućnosti i izazova za kojima ljudi poput mene naprosto čeznu. Svakom mladom čoveku sa velikim ambicijama je pre svega potrebna prilika da se dokaže, a Srbija je, nadam se, upravo takvo mesto. Kažem nadam se, jer ipak mislim da moja odluka nosi sa sobom i veliku dozu rizika, jer je naše tržište rada znatno različito od holandskog i nije izvesno da će ovde moja iskustva biti tako toplo prihvaćena i cenjena kao u Holandiji. Sve zavisi od sluha i vizije ljudi sa kojima ću o poslu razgovarati, a iskreno se nadam da javno upućeni pozivi naših političara nisu samo retoričke prirode. Ali, bez obzira na stepen rizika, spreman sam da ga prihvatim.
Šta mislite generalno o ,,odlivu mozgova" iz Srbije i da li se smer tog transfera može preokrenuti?
Ogroman je kapital uložen u znanje ljudi koji su iz Srbije otišli i završili visoke škole u inostranstvu. Mnogi bi hteli da rade u Srbiji ako bi im bili ponuđeni uslovi makar delimično približni onima koje imaju u inostranstvu. Za Srbiju je to neverovatan ljudski kapital koji dobija na poklon. Konkretno, moje obrazovanje kroz razne projekte holandsku vladu je koštalo oko 400 hiljada evra i Srbija to sada može da unovči, bez uloženog dinara. Srpsko visoko obrazovanje, na žalost, u mnogo čemu još dugo neće dostići standarde najjačih zapadnih univerziteta, ali sticajem okolnosti u vezi sa dešavanjima u zemlji u proteklih petnaestak godina, došli smo u paradoksalnu situaciju da imamo veliki broj vrhunski obrazovanih ljudi. Istina, žive u inostranstvu, ali mnogi čekaju priliku da nastave život u Srbiji čim im se ukaže izgledna mogućnost. Možda treba malo više hrabrosti i samoinicijative, možda bi Srbija trebalo da shvati i ozbiljnije razmotri taj potencijal, ali verujem da u svojoj odluci nisam pogrešio. Istina je da jedna lasta ne čini proleće, ali svakog proleća kada laste dolete, neke dolete prve.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 18.11.2006.]
