Izvor: Blic, 04.Jun.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak starog dobrog stripa
Da strip nije samo jedno od obeležja davno minulih vremena i preteča sada tako popularnih video igrica dokaz su tri škole stripa i isto toliko striparnica u Beogradu. Popularnost takozvane devete umetnosti u našem gradu sve više raste, a dokaz su i, iz godine u godinu, sve posećeniji saloni stripa u SKC-u. Jeftina, „kiosk" izdanja znatno su doprinela povratku i novoj popularizaciji stripa među Beograđanima.
Zvuči neverovatno, ali zlatnih '80-tih Jugoslavija je bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čak u prvoj petorci strip izdavača u Evropi. U kriznim godinama koje su usledile izdavačke kuće su zatvorene i retko ko je mislio na strip. Tek početak novog milenijuma vratio nas je nekim starim vrednostima. Jedna od njih je i strip.
- Danas se u Srbiji izda 20-tak „ozbiljnih" stripova godišnje, što je ništa u odnosu na '80-te, a puno u odnosu na '90-te. Zahvaljujući novim izdavačima, pored skupih strip albuma, odlične izrade i tvrdog poveza, redovno izlaze i svima pristupačni stripovi na kioscima - kaže strip autor Vladimir Vesović.
U Beogradu se čita sve, tvrde vlasnici striparnica, od novih superherojskih stripova, do sada već kultnog „Zagora", „Dilana Doga" i „Miki Mausa". Dosta su traženi i „Kalvin i Hops", Asteriks", „Korto Malteze" i „Alan Ford", a cene se kreću od 30 do 1.400 dinara, dok za ekskluzivna izdanja treba izdvojiti i znatno više. Da su sve više stripu naklonjene i dame potvrđuje i posebno izdanje „Dampir" (dama+vampir), namenjeno prvenstveno njima.
- Devojke naročito vole „Dilana Doga" jer u svakom broju ima nešto ljubavi i malo širih tema od same akcije. Problem je što ima malo dobrih dečjih stripova. Postojeći su uglavnom namenjeni „velikoj" deci, u njima ima dosta nasilja, bave se ozbiljnijim temama i služe za razmišljanje i logičko zaključivanje - primećuje Igor Marković, vlasnik striparnice „Omen" i urednik izdavačke kuće „Sistem komiks".
Iako je većina roditelja nekada branila deci čitanje stripova, danas ih posmatraju kao manje zlo u odnosu na video igre. Sve je više mališana zaljubljeno u strip, što je garancija da se čitanje stripova neće izgubiti kao navika i običaj.
- Strip je koristan za decu. Ako danas čitaju strip, sutra će i knjigu - tvrdi vlasnik striparnice „Darkvud" Slobodan Jović.
Nažalost, i pored dugogodišnje želje ljubitelja stripa, strip centar u Beogradu još uvek ne postoji, kao ni odgovarajuća biblioteka. Striparnice više ne otkupljuju stara izdanja, te se ona mogu naći eventualno u Biblioteci grada.
- Ideje je da se jednog dana, uz pomoć države, strip škola, galerija i strip biblioteka nađu na jednom mestu, čime bi došla do izražaja naša tradicija bavljenja stripom duga preko 70 godina - objašnjava Vesović.
Prema rečima naših sagovornika, sjajna perspektiva za bavljenje stripom u Srbiji za sada ne postoji.
- Strip kod nas nije priznat kao institucija od strane države, iako postoji ozbiljan potencijal za izvoz gotovih stripova. Autori žive od sezone do sezone, dovijaju se tako što ilustruju knjige, udžbenike, sarađuju sa marketinškim agencijama. Najbolji među njima, Zoran Janjetov i Aleksa Gajić, su zvezde u Francuskoj. Tako dolazimo do potpuno apsurdne činjenice: stripovi koje crtaju naši ljudi zapravo nisu naši, pa izdavači iz Srbije od Francuza moraju da otkupljuju prava za objavljivanje - ukazuje Vesović i dodaje da je problem u tome što naši izdavači ne mogu finansijski da isprate celokupnu izradu stripa, pa je jeftinije platiti samo prava.
Škola stripa
Škola stripa „Đorđe Lobačev", pod upravom našeg proslavljenog strip autora i teoretičara Vladimira Vesovića, već godinama radi u prostoru Srećne Galerije SKC-a. U okviru nje postoji i radionica koju posećuju već oformljeni strip autori, a Vesović svake nedelje veštini crtanja stripova u Domu sindikata uči i mališane do sedam godina. Slična strip školica Milete Miloradovića za decu od sedam do 14 godina postoji i u Dečjem kulturnom centru. Svake subote od 10 časova mali crtači stvaraju delove zajedničkog stripa ili sopstvene celine, sa ciljem podsticanja kritičkog i kreativnog razmišljanja na određene teme.
Od šunda do umetnosti
Za nešto više od sto godina (1895. godine se pojavio prvi primerak u Americi), strip je prošao zanimljiv i veoma kontraverzan put razvoja. U početku je smatran šundom, zatim je pretvoren u veliku industriju i, na kraju, u Francuskoj recimo, priznat kao deveta umetnost, po vrednosti izjednačen sa književnošću. Danas se može naći na svakom koraku i prodaje se masovno poput novina. Velike strip produkcije, američka, japanska i francuska, izbace i do 4.000 naslova godišnje, a ubedljivi rekorder je Japan, gde se pojavi neverovatnih šest miliona naslova godišnje, takođe u milionskim tiražima.
Beogradske striparnice:
1. „Alan Ford", Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, 213-47-58
2. „Omen", Obilićev venac 16 (u dnu stepeništa), 328-79-90
3. „Darkvud", TC „Zeleni venac" (ugao Kameničke i Lomine), 262-28-67
.jpg)
