Izvor: Blic, 07.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povezati centar grada i obalu
Jan Gel
Fasciniralo me je kad sam shvatio da se pešice iz centra Beograda za samo deset minuta može stići do reke. To pokazuje da ova lokacija ima izvanredan potencijal. Ipak, jednom delu obale uopšte se ne može prići i velika je šteta što se na tom prostoru nalazi industrija, kaže za "Blic” Jan Gel, eminentni danski stručnjak, koga je angažovala Luka "Beograd” za uređenje dela od sedam kilometara beogradskog priobalja.
- Projektom uređenja javnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prostora na beogradskoj obali bavimo se već šest meseci. Definisali smo tri vizije. Prva, da se naprave kvartovi susedstva, povezani sa prirodom i vodom. Druga, da se zadrži autentničnost Beograda. Ovaj grad ima jak identitet i važno je da na priobalju bude jači i dinamičniji. Treća, da ovaj deo Beograda bude podjednako živ kao i centar, kao i da postane atrakcija za turiste.
Kako to postići?
- Francuskom ulicom treba povezati centar grada i obalu. Neophodno je izgraditi biciklističke i pešačke staze i napraviti hijerarhiju ulica, integrisati ih sa zelenim površinama i kvalitetnim zgradama velike gustine.
Kakve objekte predviđa projekat na kome radite?
- Biće sagrađena jedna javna zgrada, koja bi se praktično "ulivala” u obalu Dunava. Bila bi uočljiva i sa Trga Republike. O njenoj funkciji će se tek razgovarati. Ostale zgrade biće različite visine, a najveća će imati šest spratova. Neke će biti sagrađene od providnih materijala, a osim stambenog, predviđena je igradnja poslovnog i komercijalnog prostora. Projekat obuhvata i izgradnju parka sa velikim trgom, koji bi predstavljao centar okupljanja.
Da li mislite da je sve to moguće realizovati obzirom na finansijsku krizu?
- Naravno. Smatram da ekonomska recesija ne može sprečiti gradnju ni ovde, ni u svetu, a to pokazuje istorija. U doba kriza materijali za gradnju su najeftiniji. Barselona se naglo počela razvijati posle Franka. Tako je bilo sa Lionom posle ekonomske depresije, a slično se dešavalo i sa mnogim drugim gradovima u svetu.
Zastupate posebnu filozofiju arhitekture. Stalno ponavljate: "Prvo ljudi, pa prostor i tek onda izgradnja zgrada”?
- U početku sam se bavio klasičnim formama gradnje. Zgrade, zelenilo, zgrade, zelenilo... Tako je bilo dok se nisam oženio psihologom. Supruga me je jednom pitala zašto se bavimo samo formom, a ne i ljudima? To je bio ozbiljan izazov za mene. Tako sam počeo da se bavim odnosom između ljudi i forme. Posmatrao sam ljude, gledao kako koriste trgove i urbani prostor. Ako su veseli, ako razgovaraju ili svađaju se to znači da je prostor živ. I na tome zasnivam filozofiju gradnje. Zbog nje smo postali jedna od najpopularnijih konsultantskih kuća.
Stručnjak za gradove
Jan Gel postao je poznat po projektu uređenja javnog prostora u Kopenhagenu, gde je napravio najveću pešačku zonu na svetu. Njegova konsultantska kuća "Jan Gel arhitekts” bila je angažovana na uređenju javnog prostora u Njujorku, Londonu, Sidneju, Parizu, Briselu, Melburnu, Stokholmu i drugim svetskim metropolama. Trenutno radi kao profesor arhitekture i urbanog planiranja na danskoj Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti. Dobitnik je brojnih priznanja, nagrada i ordena.
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine?
Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti". Čekamo vas.
