Izvor: Politika, 06.Feb.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošačku korpu puni roba sa sniženja
Mušterije pažljivije nego ranije planiraju kupovinu i sve više prate trgovačke akcije. – Prodaja artikala koji nose privatnu robnu marku udvostručena, pokazuju statistika i podaci trgovaca
Beograđani su protekle godine, znajući ili ne, kupovali dvostruko više proizvoda privatnih robnih marki trgovaca nego u 2008. godini. Stegli su kaiš, pa su se zbog krize odrekli sokova, flaširane vode, slatkiša, ali ne i cigareta, voća i povrća. Obližnje prodavnice i supermarketi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postali su im opet primamljiviji od hipermarketa. Počeli su pažljivije da listaju kataloge sa sniženjima, da planiraju kupovinu i porede cene. Do ovih zaključaka posle opsežnog ispitivanja ponašanja potrošača u toku 2009. godine došli su u GFK agenciji za marketinška istraživanja.
Nema kao ranije rasipanja novca na dugom putu od frižidera sa prerađevinama od mesa do kase. Potrošači su prestali da pazare sve što smatraju luksuzom. A u korpi i kolicima je – samo neophodno. U kupovinu sve češće kreću sa preciznim spiskom.
Tehnika i tekstil prodavali su se i do 20 odsto manje nego prethodnih godina. Ali zato u toku minule godine prodaja osnovnih životnih namirnica nije umanjena. Hrana je neelastična na krizu, komentarišu u Institutu za tržišna istraživanja.
Najviše su navike promenili građani koji pripadaju nižim slojevima srednje klase.
– Drastično im je opala kupovna moć i pazare samo neophodno. Odustali su od sokova, flaširane vode, skupih slatkiša i suvomesnatih proizvoda" – objasnila je Snežana Delić, iz agencije GFK.
Osim spiska sa preciznim stavkama, obavezan rekvizit svih potrošača je i katalog sa sniženjima. Dok su do pre godinu ili dve takve liflete mnogi nervozno vadili iz dnevnih novina i poštanskih sandučića i bacali ih, sada ih, pokazuju statistički podaci, pažljivo listaju. Kupci porede cene i tako biraju radnje.
– U blizini imam „Ideu”, „Rodu” i „Merkator” pa ih obilazim i poredim cene pre kupovine – komentar je jednog učesnika u istraživanju.
Koliko god nekima moglo da izgleda smešno, ima logike u takvom ponašanju potrošača. Kupovinom na sniženjima može se uštedeti i do 15 odsto novca. A zadovoljni su i trgovci. Prodaja proizvoda koji su na akciji uvećava se i do 70 odsto, a kompanija „Delta maksi” je u toku 2009. godine investirala oko 16,4 miliona evra u akcijska sniženja.
– Što se tiče kupovine na osnovu informacija iz letaka trgovaca situacija u poređenju sa drugim evropskim zemljama, ipak, nije sjajna. Srbija je na začelju liste, jer čak 66 odsto potrošača kod nas nema priliku da dobije katalog, pa samim tim ni da koristi liflet kao vodič pri kupovini. U Hrvatskoj 11 odsto potrošača ih ne dobija, u Rumuniji 17, a u Slovačkoj samo osam. Slične sunam Bosna i Hercegovina i Bugarska gde do 53 odsto potrošača ne dospevaju trgovinskikatalozi – kaže Goran Tintor, direktor ad hok istraživanja u agenciji GFK.
Recept za uštedu u kriznoj godini, mnogi potrošači su pronašli i u kupovini artikala koji nose trgovačku marku. U toku 2008. godine ovi proizvodi zauzimali su nešto više od jednog procenta tržišta, a u 2009. godini ta cifra uvećana je za 50 odsto i sada iznosi oko 2,3 odsto. Sve češće se u korpi nađu „favola” smrznuto povrće, „premija” pirinač ili „mistral” tunjevina.
– U januaru 2009. godine 32 odsto domaćinstava probalo je neku od trgovačkih marki. Taj broj se u toku godine povećavao i u novembru se došlo do cifre od 75 odsto onih koji su koristili neku od privatnih robnih marki. Čak 86 odsto potrošača odlučilo je da, nakon što su probali, ponovo kupe privatne robne marke – objašnjava Aleksandar Sinđelić, direktor panela domaćinstva u GFK.
Istraživanja tržišta pokazala su da su razlike u ceni najizraženije kod sapuna, a najmanje kod jestivih ulja.
Kada je zejtin iz „Dijamanta” ili „Vitala” pojeftinio, ta niža cena približila se cenovnicima ulja „premija” u „Maksiju” ili „dobro” u „Dis” hipermarketima.
– Cena sapuna pod trgovačkom markom je, na primer, 68 odsto niža u odnosu na prosečnu cenu markiranog sapuna – kaže Sinđelić.
A trgovci iz dana u dan obogaćuju ponudu. U „Delta maksiju” potrošačima nude više od 1.780 proizvoda privatnih robnih marki svih grupa.
– U našem prometu trgovačke marke učestvuju sa oko 14 odsto. Srednjoročnim planom predviđeno je da učešće takvih artikala poraste na 25 odsto jer smo procenili da je taj nivo dovoljan da zadovolji potrebe potrošača za jeftinijom, a kvalitetnom robom, ali i da ostavi dovoljno prostora za kupce koji se opredeljuju za tradicionalne i poznate brendove – objasnili su u „Delta maksiju” i dodaju da nameravaju da jačaju marku „premija” u kategoriji prehrane, ali i u segmentima organske i zdrave hrane.
I podaci drugih trgovaca koji su bili voljni da sa medijima podele rezultate poslovanja pokazuju slične tendencije. U hipermarketima „Merkator” i „Roda” prodaja trgovačkih marki u toku 2009. godine uvećana je 70 odsto.
– Imamo oko 1.300 artikala naših trgovačkih marki poput „merkatora”, „potpune nege” i „generike”, a od 2008. godine uveli smo ih u prodajne formate „Roda” – kažu u „Merkatoru S”.
Osim pomnijeg praćenja sniženja i kupovine privatnih robnih marki, treća promena u ponašanju potrošača je i ređi odlazak u hipermarkete.
–Uočili smo i da jeu toku 2009. godine broj velikih kupovina u hipermarketima drastično smanjen. Nasuprot tome, kupovina u manjim prodavnicama je oživljena, jervelikombrojupotrošača širok asortiman više nije potreban. Kupuju samo ono što je neophodno i kada je to neophodno – objašnjavaju naši sagovornici u agenciji GFK.
Stefan Despotović
[objavljeno: 07/02/2010]
