Izvor: Politika, 20.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpuno obnovljena zdanja
Poslovni centar "Ušće" je dobar primer uspele obnove, iako ni tu nije išlo baš lako. U vreme kada je 2002. godine konzorcijum "MPC grup", za 10 miliona nemačkih maraka kupilo urušenu palatu, u narodu poznatu kao zgrada Ce-Ka, prilično oštećenu u vreme bombardovanja Nato, planirali su da je poruše i podignu novu. Stručna javnost je, međutim, otvorila polemiku da li tako nešto treba učiniti ili je možda bolje samo je popraviti. Kao što je poznato, prevagnula je druga varijanta, iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je posle brojnih analiza ustanovljeno da sa aspekta ekonomičnosti nema razlike.
– S obzirom na to da je zgrada u prvobitnom obliku bila solidno urađena i da posle bombardovanja konstrukcija nije toliko oštećena vodeći statičar na ovim prostorima profesor Ljubomir Vlajić (koji je dobio priznanje za najbolje konstruktorsko ostvarenje za period 2004-2005. godine, upravo za obnovu konstrukcije ove zgrade prim. aut) uverio nas je da je konstrukcija zaista dobra pa bi bilo šteta rušiti je. Sučelili smo argumente i odlučili da zgradu obnovimo. Javnost je takođe upozoravala i na štetno zračenje. Angažovali smo dva austrijska i jedan domaći institut koji su otklonili i tu sumnju – podseća Siniša Brašanac, član Upravnog odbora "MPC propertisa".
Uvek je lakše graditi iz početka, ali u toj obnovi, primećuje naš sagovornik, ima neke simbolike, jer u vreme kada je višespratnica građena bila je vesnik moderne arhitekture i savremenog načina gradnje.
Iako je građena šezdesetih godina prošlog veka, nesumnjivo je remek-delo statike i geomehanike. Stručnjaci su mnogo puta do sada napominjali da je uprkos zemljotresima i bombardovanju "ostala na nogama" zahvaljujući tehnologiji koja je primenjivana prilikom izgradnje. Zgrada ima "plivajuće" temelje, koji su 1963. godine prvi put primenjeni na tadašnjem novobeogradskom močvarnom tlu. Kako je gradnju buduće zgrade CK nadgledao Aleksandar Ranković lično, beleže hroničari, na materijalu se nije štedelo, a kvalitet građevine najbolje je potvrđen prilikom bombardovanja Nato. Oštećena detonacijama, zgrada se klatila, ali nije pala, jer ima noseće stubove između svakog prozora.
Ovo arhitektonski jednostavno i funkcionalno zdanje projektovali su Mihailo Janković, Dušan Milenković i Mirjana Marjanović, "a Aleksandar Ranković je tražio da soliter bude najviši u Jugoslaviji jer je CK SKJ bio iznad svih", zabeležili su hroničari.
Sem anegdota i legendi, koje se prepričavaju, unutrašnjost palate "Ušće" nema nijedno obeležje prošlih vremena. Kabineti nekadašnjih visokih partijskih funkcionera pretvoreni su u kancelarije.
Obnovljena poslovna palata, nekadašnji simbol komunističke moći, u kome su pripremani svi kongresi i plenumi tada vladajuće partije, dobiće uskoro zgradu bliznakinju, a između njih će biti podignut veliki trgovinski centar. Projekat ovog kompleksa, vredan oko 230.000.000 evra "Fajnenšel tajms" je na ovogodišnjem sajmu u Kanu svrstao među deset najboljih.
Tragovi projektila nisu više vidljivi na zdanju republičke Vlade u Nemanjinoj ulici, ni na tada potpuno uništenoj zgradi Državne bezbednosti, sadašnjem sedištu BIA u Ulici kraljice Ane na Banjici. Obnovljeni su i Jugopetrolovo skladište u Radničkoj ulici, kasarna "Četvrti jul" na Voždovcu, hotel "Jugoslavija" i ostružnički most. Zgrada RTS-a u kojoj je tokom bombardovanja nastradalo šesnaest radnika, samo je delimično obnovljena.
M. A.
[objavljeno: 20.08.2007.]
