Izvor: Politika, 04.Sep.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslom u Milanu, srcem u Beogradu
Jovana Tomanović, mlada slikarka koja živi i radi u Italiji, već pet godina vodi Fondaciju „Savremena deca”, čiji je cilj da ljubav prema likovnom izražavanju prenese na štićenike domova za nezbrinutu decu u našem glavnom gradu
U leto 2008. godine, Jovana Tomanović, slikarka iz Milana, pripremala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Tih dana, igrom slučaja, ako je to bio slučaj, do ruku joj je došao poslovni telefonski imenik. Listajući žute stranice, prvi put >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je videla da u prestonici postoje domovi za nezbrinutu decu. I tada joj je sinula ideja kako da njena izložba ostavi dublji trag: odlučila je da novcem od prodaje slika i skulptura osnuje humanitarni fond.
Tako je i bilo. Fondaciju je nazvala „Savremena deca”, sa osnovnim ciljem da likovno obrazovanje prenese deci bez roditeljskog staranja. Plodove tog rada mogli su da vide posetioci postavke u Kući Đure Jakšića, gde su radove izložili štićenici sedam beogradskih domova za decu bez roditeljskog staranja, na koje je Jovana prenela ljubav prema slikarstvu. Zato i ne čudi što je postavku nazvala – „Uživam”.
Kaže da i danas, pet godina kasnije, do u detalja pamti prvu posetu domu „Jovan Jovanović Zmaj”, gde je u dogovoru sa direktorom Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine počela da drži časove slikanja vikendom. Kasnije je u radionice uključila i decu iz preostalih šest domova za decu bez roditeljskog staranja, uzrasta od dve do 18 godina.
– U početku je bilo teško. Trebalo je da se upoznamo, da deca steknu poverenje. Nisu znali ni da se igraju, a kamoli da budu koncentrisani 45 minuta. Morala sam da ih motivišem, jer su se stalno pitali zašto to rade? Posle prve izložbe u oktobru 2008. godine, sve se promenilo. Sada slikaju po tri, četiri sata, jer znaju da ako daju sve od sebe njihov rad će videti mnogi – kaže Jovana, koja je zbog posvećenosti deci i radu fondacije od tada sve češće iz Milana, gde živi i radi, dolazi u Beograd.
Dok u Italiji obavlja poslove šefa marketinga u jednom međunarodnom časopisu o savremenoj umetnosti, njeni saradnici, studenti Fakulteta likovnih umetnosti iz Beograda, vikendom deci drže časove. A kada treba organizovati slikarske kolonije na Tari, Srebrnom jezeru, Divčibarama, Kopaoniku, posete zoološkom vrtu, odlaske u bioskop... Jovani nije teško da izdvoji vreme i dođe iz Milana.
– Vremenom sam se sve više emotivno vezivala za decu i ona za mene. Kada mi potrče u zagrljaj i kada vidim sa koliko radosti stvaraju za mene nema većeg poklona – poverava nam Jovana, koja za svoju misiju sada ima i podršku roditelja.
– Najpre su bili protiv. Videli su koliko je naporno da deca imaju teške priče. Uplašili su se da se ne vežem previše i zapostavim svoju profesiju. To me je dodatno podstaklo da istrajem – kaže Jovana, dodajući da i posao u marketingu radi sa ljubavlju i strašću.
– Obišla sam ceo svet od Indije do Majamija. Posećujem sve sajmove umetnosti, poznajem vodeće galeriste sveta. Ali ništa se ne može porediti sa angažovanjem u Fondaciji „Savremena deca”. To možda nije moj najveći uspeh, ali me ispunjava najvećim zadovoljstvom. Mnogo većim nego kada nekom klijentu za 5.000 evra prodam reklamni prostor, koliko košta oglas u časopisu za koji radim. Odmah preračunavam: za tu sumu mogu da organizujem dve dečje likovne kolonije – kaže Jovana.
Ponosna je na činjenicu da fondacija od osnivanja do danas nema nijednog zaposlenog: svi rade kao volonteri, baš kao i ona. Povremene donacije koje dobija od kompanija koristi da bi deci bez roditeljskog staranja u Beogradu omogućila malo razonode i novog znanja. Kroz fondaciju je do sada prošlo više od 300 devojčica i dečaka, a mnogi su izuzetno talentovani.
– Dvoje je upisalo dizajnerske škole, a daću sve od sebe da najdarovitijim i najupornijim omogućim školovanje. Razmišljam i da otvorim dečju galeriju, ne želim da prestanem da se družim i radim sa decom. Oni su moja spona sa Beogradom, a tu vezu ne želim da prekinem – naglašava Jovana.
Česta putovanja na relaciji Italija–Srbija je, kaže, ne umaraju. Odmalena je navikla na promene mesta boravka, zbog očevog posla arhitekte. Kad je imala dve godine, iz rodnog Beograda porodica se preselila u Alžir, pa u Moskvu, zatim vratila u Beograd, usledio je Milano, odakle je zbog usavršavanja išla u Njujork, Pariz, Madagaskar, pa ponovo Milano. Diplomirala je slikarstvo i magistrirala vajarstvo. Tečno govori ruski, italijanski i engleski jezik. Stiže da skija, igra tenis, a trenutno joj pažnju zaokuplja jahanje.
– Radoznala sam i mesto me ne drži. Volim da pomažem drugima. Da tog leta 2008. nisam sasvim slučajno na „žutim stranama” videla da postoje domovi za nezbrinutu decu, posvetila bih se humanitarnom radu sa drugim ugroženim socijalnim grupama ili sa osobama u trećoj životnoj dobi – ističe Jovana.
Veruje da će se jednog dana, kada se zaljubi, skrasiti. Možda i u Beogradu.
----------------------------------------------
Likovna kolonija na zimu, nova izložba sledeće godine
Fondacija „Savremena deca”, posle upravo završene izložbe „Uživam” u Kući Đure Jakšića, nastavlja sa likovnim radionicama svake subote i nedelje u svih sedam domova za decu bez roditeljskog staranja u Beogradu. Sledeća slikarska kolonija biće na zimu, a nova izložba sledeće godine, najavljuje Jovana Tomanović.
– U decembru ili februaru vodiću decu na Taru ili Divčibare. Tamo će osim slikanja moći i da se skijaju i uživaju u zimskim radostima – najavljuje Tomanovićeva i poziva volontere, profesionalne slikare i studente fakulteta likovnih i primenjenih umetnosti da se pridruže aktivnostima fondacije tako što će subotom i nedeljom držati časove slikanja mališanima u domovima za decu bez roditeljskog staranja.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 04.09.2012.
