Izvor: Politika, 08.Nov.2015, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Poslednja šansa” za Stadion Tašmajdan
Obnova zaštićenog spomenika kulture u okviru celine Stari Beograd, koja traje već četiri godine, trebalo bi da bude završena za tri-četiri meseca –Rekonstrukcijom obuhvaćeni fasada i krov kultnog restorana, u delu koji gleda na stadion
U srcu Beograda, nadomak Tašmajdanskog parka, već četiri godine iz prašine i neuglednog gradilišta niče Stadion Tašmajdan. Njegovo novo, ulepšano lice, prema najavama gradskih vlasti, trebalo bi konačno da bude „otkriveno” krajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << februara 2016. godine. Nove odaje, stepenice i tribine popločane beličastim granitnim kamenom sa Bukulje, platoi, krovna terasa, kapije… sve to uskoro će biti cakum-pakum, onako kako i dolikuje zaštićenom spomeniku kulture u okviru celine Stari Beograd. Do tada, radnici „Sameks grupe – Boleč” imaće još zadataka, a jedan od važnijih je i adaptacija restorana „Poslednja šansa”, odnosno njegove fasade, krova i terena oko ugostiteljskog objekta za izlaze sa stadiona.
Sem novih zidina koje gledaju na stadion, kultno okupljalište gimnazijalaca, studenata i boema, nekadašnji „Taš kafe”, uskoro bi trebalo da dobije i novu krovnu konstrukciju, kuhinju i modernu terasu sa pogledom na tašmajdansku arenu.
– Stara kuhinja je izmeštena, nova će gledati na stadion. Sa obe strane restorana vodiće stepenice do tribina. Iz bašte će moći da se posmatraju koncerti i novo klizalište – otkriva Ratko Vukadinović, upravnik „Poslednje šanse” koja je šezdesetih i sedamdesetih godina minulog veka radila neprekidno danju i cele noći, pa je i njen naziv bio potpuno u skladu sa namenom. Kafana je 1982. godine prestala da bude jedino gradsko sastajalište čija su vrata otvorena dan-noć.
Stari boemski duh sačuvan je u svakom „Šansinom” kamenu, u svakom gestu konobara koji i dan-danas nose leptir-mašne, u starim i redovnim gostima... Među njima je bilo i uglednih ljudi, umetnika, pisaca, novinara: legenda „Politike” Predrag Milojević je u toku prepodneva voleo da „cugne” lozovaču, Momo Kapor, Duško Radović, Toma Zdravković, Prele... Neuporedivi gospodin srpskog žurnalizma Miroslav Miro Radojčić dolazio je u „Šansu” isključivo u toku dana, priseća se Vukadinović, a u čarima tašmajdanske kafane uživali su pisci i pesnici Vasko Popa, Brana Crnčević, Milorad Pavić...
Stari boemski duh sačuvan je u svakom „Šansinom” kamenu, u svakom gestu konobara koji i dan-danas nose leptir-mašne, u starim i redovnim gostima... (Foto Rade Krstinić)
– U to vreme dolazili su vrhunski intelektualci, a umeli su da navrate i momci koji nisu bili na dobrom glasu. Nisu pravili veće incidente. Znalo se: kad bi iskrsnuo neki problem, jednostavno bi izlazili napolje. Posle fer tuče, obavezno bi se vraćali unutra – otkriva Vukadinović.
Šezdesetih godina „Šansa” je nosila naziv „Taš kafe”. Goste je najpre grejala „bubnjara”, da bi starinsku furunu s vremenom zamenila naftarica. Od 1982. stiglo je i etažno grejanje.
Ono što i dan-danas krasi „Poslednju šansu” okačeno je na zidu ove kafane. Krupnim slovima ispisano je da je baš ovde pročitan Hatišerif 1830. godine, kojim je Srbiji omogućeno uspostavljanje autonomije u odnosu na Osmansko carstvo.
– Tako važan istorijski događaj nije obeležen nikakvim spomenikom u prestonici, osim ovim u „Šansi”. Zato smo ga i postavili na centralno mesto. Dokument je uradila još sedamdesetih godina umetnica Đurđina Đorđević. Redovno ga održavamo i uramili smo ga u gipsani okvir – objašnjava Vukadinović.
-------------------------------------------------------------
Obnova kompleksa – 546 miliona dinara
Druga faza obnove Stadiona Tašmajdan počela je sredinom aprila ove godine, a kako su najavljivali u Agenciji za investicije, radovi na gradilištu u Ilije Garašanina u potpunosti bi trebalo da budu okončani do februara sledeće godine. Posle toga ovaj zaštićeni spomenik kulture u okviru celine Stari Beograd trebalo bi da dobije upotrebnu dozvolu i tada će biti spreman da primi prve posetioce. Majstori iz „Sameks grupe”, firme koja je izabrana za izvođača, ove jeseni adaptiraju i restoran „Šansa”. U istoj etapi grade se i nadstrešnice u Ulici Ilije Garašanina, adaptiraju prostorije u okviru objekta glavne kapije prema toj ulici i prenamenjene u službeni prostor sa toplotnom podstanicom, biće preuređen i prilazni plato prema skloništu iz Aberdareve ulice. Takozvanim behaton pločama i prirodnim kamenom poreklom iz Srbije oblažu se i plato, ravni krov-terasa, pristupna stepeništa i tribine stadiona.
Drugom fazom obnove otvorenog stadiona praktično su obuhvaćeni delovi objekta koji nisu bili predviđeni tehničkom dokumentacijom prve faze, kao i objekti koji iz tehnoloških ili tehničkih razloga nisu mogli da se završe u prvoj etapi. Očekuje se da će adaptacija i sanacija celog tašmajdanskog kompleksa biti oko 546 miliona dinara, dok je za drugu fazu radova ugovorena vrednost 104,7 miliona dinara.
-------------------------------------------------------------
Do sada urađeno na Stadionu Tašmajdan:
– preuređene prateće podtribinske prostorije
– obnovljeni ravni krovovi-terase
– uređeni protivpožarni prolazi iz Ilije Garašanina
– postavljene nove instalacije, ograde na tribinama, oko stadiona, oko svih ulaznih kapija...
– delimično popločane tribine
Rekonstrukcija tašmajdanskog kompleksa je počela u septembru 2011, a planirano je da bude okončana za 15 meseci. Kada stadion bude konačno otvoren, ponudiće 10.500 mesta za gledaoce – 7.500 na tribinama, dok će ostatak mesta biti na terenu, kada se održavaju koncerti i slični skupovi.
Ceo kompleks se prostire na oko 15.300 kvadrata, od kojih je 9.950 kvadrata na otvorenom.
-------------------------------------------------------------
Prvo beogradsko groblje
Posle Drugog srpskog ustanka, knez Miloš je, izgrađujući Savamalu, porušio niz straćara i iselio taj kraj da bi podigao državne zgrade. Tom prilikom je izmešteno i prvo srpsko groblje u Beogradu (1826–1828), i to baš na prostor Tašmajdana. O tome svedoči jedan zapis u „Godišnjici Nikole Čupića”:
„Groblje staro. Koliko se zna, Beograđani su svoje mrtve sahranjivali od nekadašnje Varoš-kapije naovamo, ka Zelenom vencu i dole ka Toskinoj česmi. Odatle je groblje izmešteno na Tašmajdan 1828. godine. Na Tašmajdanu je groblje ostalo do 1886. a od te godine beogradski se mrtvi sahranjuju na Novom groblju preko Bulburderskog potoka. Na ovom groblju na Tašmajdanu načinjena je 1835. crkva i posvećena Sv. jevanđelistu Marku.”
Na starom groblju bili su sahranjivani najpoznatiji ljudi tog vremena. Tu su počivali Đura Daničić, Toma Vučić Perišić, Ilija Milosavljević Kolarac, Josif Pančić, Joakim Vujić, Đura Jakišić, Ilija Garašanin, Stojan Simić… I posle zvaničnog preseljenja groblja sa Tašmajdana, jedan deo je još deceniju i po korišćen za sahranjivanje vojnika, davljenika i samoubica, podseća Hranislav Milanović, pejzažni arhitekta i autor monografije „Zelenilo Beograd”.
