Izvor: Blic, 03.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja oaza slavujevog poja
Vekovima, već, majstori borilačkih veština svoje znanje prenose sa kolena na koleno. Za "centre moći” u kojima vežbaju, ali i podučavaju, obično biraju neko mirno i spokojno mesto, kakvo u Beogradu, osim u blizini groblja, teško može da se nađe. Kroz ulice ispod Novog groblja, u kojima tišinu poremeti tek poneki zalutali automobil, reportere "Blica” proveo je Ljubomir Vračarević, majstor nekoliko borilačkih veština i osnivač realnog aikidoa.
Gotovo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije moguće govoriti o borilačkim veštinama u Beogradu, a pritom ne pomenuti Ljubomira Vračarevića. Činjenica da je osmnislio realni aikido i registrovao ga kao srpsku borilačku veštinu, kao i crni pojas deseti dan u njoj uz osmi u đijuđicu i aikijuđicu i prvi u džudou, odavno su od njega napravili instituciju. Kroz njegov Centar realnog aikidoa je, kako kaže, u poslednjoj deceniji prošlo desetak hiljada ljudi i upravo odatle, iz Ulice slavujev venac, smo i krenuli u šetnju. Sa padina Zvezdare se kroz nju, još do pre pola veka, spuštao potok. Bio je to Slavujev potok, jedna od bezbrojnih reka koje su nestale ispod beogradskog asfalta.
- Tačno ovde ispred Filjale svetskog centra realnog aikidoa, rečica je skretala ka Ruzveltovoj ulici. Tad je u ovom kraju bilo mnogo više zelenila i i sećam se da su po celu noć pevali slavuji. Zbog toga je ova ulica i nazvana Slavujev venac. Poneki se još zadržao na groblju, ali pogledajte gore! Posekli su drveće da bi se sa ulice video spomenik. Svađao sam se zbog toga sa "Zelenilom”, ali ništa nije vredelo – pokazuje Ljubomir Vračarević na jednu nadgrobnu ploču koji viri iza zidina groblja.
Pesma slavuja još ponekad iznenadi stanare ovog kraja. Ali, kako kaže tvorac realnog aikidoa, mnogo češće ih "isprerpadaju” fluorescentni "kosturovi” koji šetaju oko groblja.
- Ima gore jedna ulica, Jenkova, iz koje oni stalno izviru, posebno leti. Valjda tu stanuju. Sreo sam ih nekoliko puta. Jednom je bilo kad sam ostavio prijatelja da me čeka ispred Centra u kolima. Dvojica obučena u crna odela sa rebrima koja sijaju su se zaustavila baš pored njega. Valjda ga nisu primetili. Ćutao je dok me nije ugledao, a onda je naglo otvorio vrata kola. Kad su krenuli da beže! Jedan je potrčao niz ulicu, a drugi je preko ograde pobegao na groblje – priča Ljuba.
Iako ti susreti nikome nisu prijatni, kako kaže, mnogo veći problem ovog kraja su brojni narkomani.
- Znam bar šest momaka koji su nestali u poslednjih nekoliko godina. Kad sam napravio ovaj centar, okupio sam njih 20-tak i ponudio im prostor u kojem mogu lepo da provedu vreme. Obećao sam im da ću napraviti od njih majstore, ali i ljude. Ništa nisu trebali da platem, pa je ipak samo jedan prihvatio ponudu – priča "Blicov” domaćin.
Da li zbog komšija koji zastajkuju i čavrljaju na sred ulice ili zbog cveća u dvorištima prizemnih kuća, tek, ovaj kraj deluje prilično pitomo. Sa "čuvarem” lokalnih tračeva koji svako jutro komšijama donosi novine, bakalnicom u koju može da se uđe i kad gazde nema i klincima koji za sladoled "kradu” ruže iz komšijskih dvorišta nimalo ne liči na centar grada. Najstariji Beograđani ga pamte po "smokvama s mora i grožđem od Mostara”, kojih naravno više nema, ali mušule još mogu da se dohvate preko ograde ponekog dvorišta. Tako da se nismo iznenadili ni na kraju, kad smo stigli do "Basriona 2”, konobe u kojoj uz zubatac, oradu, hobotnicu, sir iz ulja i bezbroj vina nedostaje smo šum mora.
Poreklo imena
Deo Zvezdare koji se prostire od Novog groblja do Gradske bolnice naziva se Bulbuder što je ostalo iz vremena kad je ovim krajem prolazio Bulbuderski ili Slavujev potok. Naziv je dobio od reči bulbul što na turskom znači slavuj, a u vreme austrijske okupacije ovaj kraj je za Beograđane bio ono što je danas Topčider.
Groblje i muzej
Novo groblje je nastalo 1886. godine, kao treće groblje u Beogradu za sahrane po hrišćanskim običajima. Na njemu se nalazi 900 skulpturalnih spomenika koje je napravilo oko 80 istaknutih umetnika. Prvi memorijalni spomenik na njemu je Srpska kosturnica izgrađena 1907. godine, a jedan od najznačajnijih ženska figura na grobu Sime Matavulja iz 1910. godine. Novo groblje ima i dve zasebne celine, groblje boraca NOR-a izgrađeno 1959. godine i Aleja zaslužnih građana. Za malo više od četiri decenije u njoj su sahranjeni Ivo Andrić, vojvoda Uzun Mirko Apostolović, Stanislav Binički, Veljko Vlahović, Ilija Garašanin, Aleksandar Deroko, Zoran Đinđić, Paja Jovanović, Đura Jakšić...
Neke od reka ispod asfalta
Današnjom Nemanjinom ulicom nekada je tekao Vračarski potok koji se često izlivao na prostoru Železničke stanice praveći poznatu Baru Veneciju. Mokroluški potok, ostao je ispod istoimenog bulevara i autoputa Beograd Niš. Ispod Cvijićeve ulice je nestalo jezero, a Manastirski, Žarkovački i Višnjički potoka kao i Ostružnička reka i rečice Galovica i Petrac smeštene su u melioracione kolektore.Od 12 živih vodotokova koji su se ulivali u Makiško polje devet je sprovedeno u Savu, a u Mirijevu od 16 izvora nijedan nije sačuvan.
