Izvor: Blic, 16.Okt.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poskupljenja i iznad osam odsto

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas juče je uputio pismo predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću i ministarki finansija Dijani Dragutinović u kome traži da se cene komunalnih usluga usklade sa cenama energenata. Ukoliko to ne bude bilo moguće, Grad Beograd više neće moći iz svog budžeta da subvencioniše grejanje i gradski prevoz.

- Upoznaću premijera sa situacijom u Beogradu, koja je verovatno ista i u većini drugih opština, jer mi nismo u stanju da da subvencionišemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naše sugrađane do te mere. Sada imamo situaciju da republička vlada zamrzava cene komunalnih usluga, i u isto vreme donosi odluku o povećanju cene gasa i mazuta, a mi nekako treba da smislimo kako da cena grejanja godinama ostane ista. Poštenije je da se ova odluka ukine, iako znam da neće biti popularno da sutra izađemo pred građane i kažemo im da cena grajanja mora da se poveća za nekoliko desetina procenata - rekao je Đilas na jučerašnjem sastanku sa novoizabranim gradonačelnicima i predsednicima opština u Stalnoj konferenciji gradova i opština.

Istakavši da se više od pola grada ne greje preko sistema daljinskog grejanja, Đilas je podsetio da je od juče cena gasa povećana za oko 60 odsto, kao i da je Vlada pre tri godine donela memorandum o maksimalnom rastu cena na godišnjem nivou do osam odsto.

- I u Beogradu, ali i većini drugih opština, postoji problem kako subvencionisati grejanje, gradski prevoz i komunalije čije se cene godinama ne menjaju u skladu sa porastom cene energenata – rekao je Đilas.

Prema njegovim rečima, za neke nadležnosti Grada ne mogu se pronaći odgovarajuća sredstva iz budžeta, naglasivši da Beograd ima velike probleme sa saobraćajem za koje će morati da budu izdvojene desetine miliona evra, zbog čega drugi bitni problemi neće biti rešeni.

Gradonačelnik je naveo primer obilaznice oko Beograda za koju je, pored novca iz republičkog, izdvojeno ukupno 2,7 milijarde dinara iz gradskog budžeta, istakavši da su ta sredstva mogla biti utrošena za rešavanje nekih drugih problema. Rekonstrukciju Pančevačkog mosta, iako on pripada republici, Beograd plaća zajedno sa sa Pančevom, a u toku je izgradnja i Obrenovačkog mosta, koji takođe pripada republici. Za sve ovo biće potrošeno više desetina miliona evra, iako bi ovaj novac mogao da bude uložen u rešavanje nekih drugih infrastrukturnih problema.

- S jedne strane, zamrzavaju se cene usluga a, sa druge, cene energenata se povećavaju i za više od 50 odsto. Ukoliko Grad ne bude mogao sam da formira cenu, drugo rešenje je da država preuzme na sebe da subvencioniše grejanje i gradski prevoz – rekao je Đilas istakavši da je poštenije da Republika izdvaja sredstva za to, a da Grad bude oslobođen te obaveze.

Cene korigovane pre nepunih mesec dana

Cene komunalnih usluga i proizvoda u glavnom gradu poslednji put su korigovane 23. septembra, i skuplje su za oko osam odsto, što je posledica višestrukog povećanja cena energenata i usklađivanje sa inflacijom. Cena grejanja za domaćinstva veća je za 7,3 odsto, vode, iznošenje smeća i održavanje stambenih zgrada oko 8 odsto, dok će poslovni korisnici cenu grejanja plaćati 69,5 dinara po kvadratu, što je osam odsto više nego prethodnog meseca. Cene komunalnih usluga u Beogradu poslednju put su menjane 1. februara 2007. godine.

Potrebna i „decentralizacija novca"

Na jučerašnjem sastanku sa novoizabranim gradonačelnicima i predsednicima opština Đilas je rekao da decentralizaciju vlasti i prenos nadležnosti sa republičkog na lokalni nivo mora da prati i prenos novca iz državnog budžeta.

- Mi se, s jedne strane, borimo da preuzmemo što više nadležnosti na sebe, ali ne možemo da pronađemo sredstva u našim budžetima. Grad Beograd ima dosta problema, a jedan od osnovnih je saobraćaj, i tu se vidi kako ta priča ne funkcioniše – rekao je Đilas istakavši da je poznato da nema dovoljno novca u državnom budžetu, ali da to što ima treba da se rasporedi tako da ljudi koji su izabrani za gradonačelnike ipredsednike opština imaju mogućnost da urade nešto za svoje sugrađane.

Oktobarski računi neće biti veći

Potrošači koji su priključeni na daljinski sistem grejanja neće plaćati veći račun za oktobar, ali to ne znači da se poskupljenje neće negativno odraziti na grejnu sezonu koja je juče počela i u Beogradu, ali i u većini gradova u Srbiji. U Udruženju "Toplana Srbije” kažu da će poskupljenje gasa za toplane od skoro 40 odsto usloviti to da će, samo za potrebe Beograda, biti neophodno dodatnih 26 miliona evra po osnovu poskupljenja gasa. U toku su razgovori sa osnivačima, odnosno gradovima i opštinama, kako prevazići ovaj problem. On se ne odnosi na nedostatak energenata kojih ima dovoljno, već kako obezbediti novac za isporučeni gas. U formiranju cene grejanja u celoj Srbiji svaka lokalna samouprava formira svoju cenu, u zavisnosti od toga koji se energenti i u kom procentu koriste za proizvodnju. JKP "Beogradske elektrane” u svojoj proizvodnji najviše koriste gas, čak 82 odsto.

Nastavak na Blic...

Press: GRAD TRAŽI POMOĆ