Izvor: Politika, 14.Jul.2012, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodično blago na tasu otkupljivača
Na elektronskim vagicama najčešće završava četrnaestokaratno zlato koje je u Srbiji i najzastupljenije. – Dukati se najređe vade iz kućnih trezora. – Dragocenosti se otkupljuju isključivo od punoletnih osoba koje moraju da pokažu ličnu kartu
Porodično blago sve češće je slamka za koju se hvataju davljenici ekonomske krize. Besparica mnoge primorava da prekopaju sve kućne štekove: kutije za nakit, fioke, noćne ormariće, bakine škrinje, kutije s ordenjem pradedova... >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Polomljeno prstenje, rasparene minđuše, pokidani lančići, narukvice iz detinjstva, privesci od punoletstva – dragoceni „krš” ostavljen sa strane da se jednog dana zameni za nov, moderniji nakit, najpreide na gomilu koja bi se mogla unovčiti. Pozlaćene escajge koje su „u srećno vreme” papreno platili rado bi utopili vlasnici koji odavno nemaju ni za polovinu prosečne potrošačke korpe. Češće težak život nego radoznalost, motiviše ljude da na procenu vrednosti odnesu i odlikovanja predaka, jubilarne kovanice, porodične zbirke novčića, ko zna koliko stare dukate koje su sakupljale i čuvale generacije.
„Otkup zlata” – možda ne bi lako padao na pamet da ga u svakom kraju grada nema na upadljivim natpisima i to uglavnom ispred menjačnica. Prinuđene da vredne uspomene trampe za novac, na sajtovima „zlatara” ohrabruju uveravanjima da se finoća i težina utvrđuju preciznim metodama i obećanjima da se otkupljeno odmah isplaćuje. Ali, oni koji su u to poverovali u potrazi za „najvišom cenom otkupa zlata u Srbiji”, na datoj adresi, obreli su se i ispred – servisa mobilnih telefona, gde između ostalog otkupljuju i zlato.
Da li su majstori za popravku mobilnih uređaja i radnici u menjačnicama stručni da procene vrednost porodičnih zlatnih rezervi?
– Zlatni nakit treba prodavati u zlatarskim radnjama koje poseduju baždarene vage. Najvažnije je oceniti da li je zaista u pitanju zlato. Za najpribližniju i brzu procenu koristimo kiseline. Otkupna cena zavisi od stepena finoće, odnosno procenta zlata u leguri – objasnio je Goran Tanasković, vlasnik zlatare „Tanasković”.
Procena vrednosti zlata i srebra uglavnom je besplatna. Na vagama otkupljivača najčešće završava četrnaestokaratno zlato koje je u Srbiji najzastupljenije. Dragocenosti se otkupljuju isključivo od punoletnih osoba koje moraju da pokažu ličnu kartu.
– Najviše se za otkup donosi porodičan nakit. Escajge donose stalno, ali nijedan nije bio srebrn niti zlatan nego posrebren ili pozlaćen sa malim procentom plemenitih metala, pa u otkupu ne vrede. Kad donesu belo zlato, žale se da ga u menjačnicama ne otkupljuju, jer ne umeju da ga procene. Bude i dukata, mada retko. Donose i zubno zlato, i to lošijeg kvaliteta. Za otkup je nebitno da li je zlato oštećeno – pojašnjava Tanasković.
Dukati se najteže vade iz kućnih trezora. U ruke otkupljivača uglavnom stižu originali. Popularni su austrougarski „Franjo Josif”, mali (3,49 grama) i veliki (13,96 grama). Kada je Austrougarska bila na vrhuncu moći kovani su maltene od najfinijeg zlata. Kasnije se finoća smanjivala. Što je manji broj karata, to im je i manja vrednost.
– Veliki „Franjo Josif”, recimo, bio je gotovo istih dimenzija i po izgledu identičan onima koje sam do tada viđao. Ispostavilo se da je finoće 585. Ipak nije bio falš. Najviše cirkuliše mali „Franjo Josif”, čistoće 986, iz 1915. godine. Za otkupnu vrednost interesuju se i vlasnici francuske kovanice od 20 franaka, znane kao „Marianne” ili „Petao”, težine 6,45 grama i finoće 900, kao i poznatog zlatnika „Napoleon”, kovanog u milionima novčića od 1852. do 1870. godine – kaže Tanasković.
Najrasprostranjeniji među domaćim zlatnicima je onaj sa likom Josipa Broza, povodom 8. Mediteranskih igara u Splitu, ili 14. Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, procenjuju otkupljivači.
– „Tito” je 900 finoće. Mora da bude žuto ako je zlato, pošto postoji i srebro 900 finoće – napominju zlatari.
od 3,5 grama, čistoće 900, nedavno je licitacijom na „Limundu” prodat za 15.500 dinara.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 15. jula. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Milenija Simić Miladinović
objavljeno: 15.07.2012
