Izvor: Politika, 14.Feb.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodični medaljon sa Kalenić pijace
Između pasulja, kupusa i krompira sve više tezgi sa polovnom garderobom i obućom. – Mušterije biraju do mile volje, zadovoljne kvalitetom i cenom
Srebrna narukvica neverovatnih 400 dinara, patike „smešnih” 550, ručni sat nezamislivih 250 dinara, ali i jakna za hiljadarku, papuče za 25 dinara. Nije reč o akcijskoj ponudi nekog butika niti o rasprodaji odeće zbog zatvaranja radnje, već o polovnoj robi na pijačnim tezgama, smeštenim između pasulja, kupusa, šargarepe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krompira... Štandove sa odećom, obućom i nakitom bez deklaracije kupci nikako ne zaobilaze, svedoče prodavci već korišćene robe, hvaleći se da mušterija ima svakog dana. Tvrdei da se kod njih više ne oblače samo oni sa „plićim” džepom, već tezge postaju i mesto okupljanja kupoholičara koji za male pare hoće da nabave starinski nakit, porodične medaljone, katkad i očuvanu garderobu.
– Robu nabavljam iz Danske, gde ima bezbroj sekondhend šopova. Isplati mi se da pazarim stvari na veliko, ali kupujem samo komade koji nisu izanđali. Ma, svaka roba ima kupca, juče sam prodao patike kojima je đon bio izlizan. Cenio sam ih 300 dinara, što je presudilo da ih mušterija kupi – iskren je prodavac sa Kalenić pijace. Od biznisa na zelenoj tržnici nema velike zarade, uverava on, dok pokazuje priznanicu na kojoj piše da je zakup tezge platio 383 dinara.
– Zaradio sam hiljadu dinara, pa izračunajte kolika mi je dnevnica. Nema narod para, pa ni za polovnjake – prigovara prodavac.
Njegov kolega sa Dušanovca ima dve tezge: jedna je legalna jer ju je uredno prijavio „Gradskim pijacama”, a druga sklepana od kartona.
– Rizikujem, šta ću drugo? U Srbiji se ne može preživeti od poštenog rada. Da se razumemo, ovu robu nisam nabavio ispod žita, samo sam je kupio od građana koji su bili primorani da je daju budzašto. Život ih je naterao da prodaju lične stvari da bi preživeli, a mene muka da ih kupim, kako bih izgurao mesec i prehranio porodicu – uverava vremešni trgovac sa Dušanovačke pijace.
– Koliko košta ova dukserica sa kapuljačom? – pita starija sugrađanka. Kad joj prodavac kaže da je duks čist pamuk, domaće proizvodnje, žena odmah vadi novčanik i pruža mu 300 dinara.
– Daj još 50. Gde ćeš ovako lepu majicu da nabaviš za te pare? – uverava je trgovac.
Mušterija u prolazu dodaje da je zadovoljna kvalitetom pa zato uvek svrati do ove dušanovačke „tezgice”.
– Kad uporedim cenu i kvalitet znam samo da je suludo da obilazim butike. Ko za to još ima novca. Nimalo mi ne smeta to što znam da je neki odevni predmet nosio neko pre mene. Tu je veš-mašina koja sve dezinfikuje – odvraća žena.
Vratile se radnje "iz druge ruke"
U poslednjoj godini-dve pravi hit u Srbiji ponovo su postale prodavnice polovne robe, popularno nazvane sekondhend šop. Rafovi u ovim radnjama, vaskrslim posle desetak godina pauze, pune se i prazne u istom danu. Ekonomska kriza vrtoglavom brzinom povećava njihov broj čak i u užem centru Beograda. Razlika između nekadašnjih sekondhend radnji i današnjih prodavnica polovne robe jeste to što na novim vešalicama sada visi i garderoba koja nikada nije nošena.
Deklaracija i za polovnjake
I polovna roba se može staviti u promet, ali ako je kupac jasno informisan da je reč o takvoj vrsti robe, objašnjavaju tržišni inspektori. Ona mora da bude deklarisana, a u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača takođe podleže saobraznosti.
Kako objašnjava Goran Macura, načelnik odeljenja za opšti nadzor u sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, to znači da takva roba mora da ima obaveznu garanciju, ali ne dve godine kao što je slučaj sa novom robom, već njen garantni rok ne može biti kraći od godinu dana, kaže i dodaje da kada ih ponovo stavlja u promet trgovac nema obavezu da takve proizvode dodatno ispituje, utvrđuje njihovu bezbednost i ispravnost u skladu sa tehničkim propisima.
Trgovac nije onaj ko prodaje sopstvene polovne stvari
Pijačne tezge daju se na korišćenje dnevno ili na duži rok, na osnovu ugovora, rezervacije i podrezervacije, pravnim ili fizičkim licima za obavljanje prometa robe, ističu u JP „Gradske pijace”, i podsećaju da je novim Zakonom o trgovini, u članu 11 koji definiše svojstvo trgovca, izbrisana stavka 4 koja predviđa da svojstvo trgovca imaju i „ostala fizička lica koja prodaju sopstvene polovne stvari”.
– Vraćanjem ove odredbe u zakon doprinelo bi se iznalaženju rešenja za uspostavljanje komunalnog reda na prostoru pijaca i oko njih, kao i definisanje interesa osoba sa posebnim socijalnim statusom – objašnjavaju u „Gradskim pijacama”.
M. R. B.
objavljeno: 14.02.2015.
