Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć prijateljskih gradova mala
Od nekadašnje ekspanzije bratimljenja u Srbiji, u većini slučajeva ostalo je mrtvo slovo na papiru. Nekada su se, zbog naprednosti država SFRJ, otimali da nam budu pobratimi. Danas, kada se prednosti bratimljenja svode na direktne evropske i ekonomske beneficije, Srbija ih ne koristi. Beograd je, međutim, specifičan slučaj jer je jedinu pravu povelju o bratimljenju potpisao nedavno sa Čikagom, dok su sve ostale veze zasnovane na poveljama o prijateljstvu i saradnji.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Čikago, za koji se šaljivo kaže da je najveći srpski grad van Srbije, pokrenuo je program bratimljenja sa gradovima iz zemalja koje tamo imaju značajnu dijasporu. Po nekim procenama, broj Srba koji tamo žive je oko 200.000. Beograd i Čikago su do sada sarađivali u obrazovanja kroz razmenu učenika, zatim u zdravstvu kroz donacije medicinske opreme, ali se planiraju i drugi oblici saradnje – priča Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika Beograda za razvoj i međunarodnu saradnju.
Zanimljivo je i da je prvu povelju o prijateljstvu Beograd potpisao davne 1957. godine, i to s Koventrijem iz Ujedinjenog Kraljevstva. Tada su Beograd i Koventri, na osnovu sličnosti stradanja u bombardovanjima tokom Drugog svetskog rata, postali gradovi blizanci. Kruna ove saradnje je trg u Koventriju koji nosi ime – Beograd.
– Beograd je kao pomoć u obnovi Koventrija donirao drvnu građu za izgradnju prvog posleratnog pozorišta. U znak zahvalnosti, pozorište je dobilo naziv Beogradsko pozorište, a trg na kome se nalazi takođe nosi ime Beograd. Prošle, 2007. godine je zahvaljujući donacijama pozorište rekonstruisano, a drvna građa je, u znak zahvalnosti i sećanja na prijateljstvo dva grada, ostala ugrađena u zgradu teatra – kaže Hrustanovićeva.
Stalna konferencija gradova i opština jedna je od retkih institucija koje se ozbiljno bave bratskim vezama. U okviru SKGO, bratimljenje se, između ostalih, podržava i kroz program „Logo Istok" koji je povezao naše i holandske gradove, i to Beograd i Hag, Valjevo i Sitard Helen i Belu Crkvu i Stinvejkeland. I eto, sigurno je malo nas ikada pomislilo da Beograd sa Hagom ima nešto više od – izručivanja optuženika. A ima, i te kako, i to u oblastima komunalne infrastrukture, kulture, obrazovanja i sporta. Osim Haga, takvu vrstu saradnje s Beogradom imaju i Beč, Budimpešta, Sofija i Moskva.
Svedoci prošlih vremena se dobro sećaju da su nekada table na ulazu u srpske gradove i opštine osim natpisa „dobro došli" imale i popisane sve gradove-pobratime. Danas i sa tablama kuburimo, a kamoli s očuvanim bratstvima. Nekada su se odluke da neki grad uzmete za pobratima proslavljale uz počasti, pompezno i spektakularno, a danas se godišnjice retkih bratstava koja su uspela da pobede zub vremena jedva i obeleže.
– Malo naših opština i gradova svesno koristi bratimljenje koje ima, a postojeća bratstva su uglavnom na nivou društveno-kulturne saradnje. Najveće prednosti koje bismo mogli, a ne koristimo, svakako su otvaranje mogućnosti za zajednički pristup finansijskim fondovima, ekonomski razvoj lokalne samouprave, kao i podizanje evropske svesti – kaže Milena Vojinović, savetnica za bratimljenje gradova SKGO.
I zaista, za Srbiju koja je na evropskom putu bratski odnosi sa gradovima EU bili bi više nego isplativi. Tako bi, na primer, sprovođenjem zajedničkih projekata, naše lokalne samouprave mogle brže od globalnih struktura vlasti da prihvate neophodne evropske standarde. Zahvaljujući aktivnosti SKGO, jedan takav projekat, pod nazivom Eksčejndž je pokrenut pre tri godine, čime je 49 opština i gradova iz Srbije već usvojilo EU standarde u svom funkcionisanju.
Pozitivan i najsvežiji primer bratimljenja gradova nedavno je ostvaren između Novog Sada i mađarskog Pečuja. Kako kaže Milorad Bojović, šef službe za informisanje u kancelariji gradonačelnika Novog Sada, ovaj sporazum nije simbolična veza, već ostvarivanje finansijsko-ekonomske i kulturne saradnje. Suprotan primer je grad Užice, gde je najveći broj veza u bogatoj pobratimskoj familiji ostao samo mrtvo slovo na požutelim poveljama koje se čuvaju u gradskim arhivima.
Od 2000, uz podršku SKGO, pokrenut je talas obnavljanja partnerstva i bratstva, i to najpre s državama bivše Jugoslavije, ali i sa državama-članicama EU. Tako je i Beograd započeo intenzivnu saradnju s glavnim gradovima bivših jugoslovenskih republika i ti sporazumi se primenjuju u oblasti kulture, obrazovanja, sporta, turizma i privrede, ali su u velikoj meri doprineli širenju mira u regionu.
Prestižno bratstvo sa gradovima SFRJ
Bratimljenje je kao pokret nastalo neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, kada su narodi u Evropi shvatili značaj izmirenja koje može da krene od lokalnog nivoa.
– Imajući u vidu razvijenost SFRJ u drugoj polovini XX veka, naši gradovi su uspostavili i održavali saradnju s velikim brojem gradova iz Evrope, ali i iz celog sveta. U svakom slučaju, dominirali su gradovi okolnih država, država sličnih karakteristika, ali je bilo i bratimljenja s udaljenim državama kakve su Kina, Rusija, Japan. Devedesetih godina ova partnerstva su „zaleđena" ili su samo formalno održavana – kaže Milena Vojinović iz SKGO.
