Izvor: Politika, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomen braniocima Beograda 1915. godine
"Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda je izbrisala naš puk iz brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine", reči su iz čuvenog govora majora Dragutina Gavrilovića, održanog na Dunavskom keju 8. oktobra 1915. godine braniocima grada od austrougarske i nemačke agresije. Tim povodom juče u crkvi Ružica na Kalemegdanu, u organizaciji Saveza potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije 1912 - 1920. godine, čija opštinska organizacija Stari grad nosi ime Dragutina Gavrilovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << održan je pomen svim izginulim srpskim ratnicima. Posle parastosa, poštovaoci naših svetlih tradicija imali su priliku da se podsete na slavne podvige branilaca srpske prestonice.
- Nesrazmerno veća sila napala je ovu zemlju već izmučenu ratom. Branitelji časti srpskog naroda Beograda i Srbije svoje živote su ostavili na obalama Save i Dunava. Jurišali su na dvadesetostruko moćnijeg neprijatelja kličući "S verom u Boga, za kralja i otadžbinu" - podsetio je Ivan Stratimirović, predsednik opštinske organizacije SPROR "Dragutin Gavrilović". On je okupljenima ukazao na junačke podvige ne samo majora Gavrilovića, već i ostalih heroja, među kojima je posebno naveo primer Đorđa Roša.
Iako nije bilo izgleda da se Beograd odbrani, srpski vojnici su svesno ušli u borbu kako bi vojsci, vladi i narodu omogućili povlačenje iz Srbije sa što manjim gubicima. U tome se ogleda uspeh bitke za odbranu Beograda 1915. godine.
- Srbiju su, pored Austrougarske, napale Nemačka i Bugarska, ali je od leta 1914. srpska vojska uspela da porazi austrougarske snage na Drini, Ceru i Kolubari. Međutim, u ovim borbama naša armija je doživela velike gubitke. Na to treba dodati i tifus koji je zavladao u srpskim redovima. Sve je to uticalo na ishod bitke za Beograd - istakao je Dragoš Petrović, potpredsednik opštinske organizacije Saveza potomaka ratnika oslobodilačkih ratova 1912 - 1920.
Petrović je podsetio i na sam tok borbi tog kišnog oktobra 1915. godine.
- Austrijanci, koji su napadali kod Kalemegdana, i Nemci, čiji su napadi bili usmereni na Adu Ciganliju, zajedno su imali četiri divizije. S druge strane, srpska vojska, pod komandom pukovnika Dušana Tufegdžića, branila se sa svega šest bataljona. Ovoj brojčanoj neravnopravnosti treba dodati i ogromnu tehničku i organizacionu nadmoć neprijateljskih snaga - naveo je Petrović.
Posle upada Nemaca na Adu Ciganliju, srpska vojska je bila prinuđena da napusti položaje, a ubrzo i samu prestonicu. U odbrani Beograda stradalo je oko 4.000 srpskih vojnika, a major Dragutin Gavrilović bio je teško ranjen. On je vojnu karijeru završio sa činom pukovnika, odlikovan je Karađorđevom zvezdom i francuskim Ratnim krstom. Umro je 1945. godine u Beogradu.
[objavljeno: ]
