Izvor: Blic, 17.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohod na „zabranjeni grad“
Prošlo je više od jedne decenije od kako je nekom čudnom odlukom tadašnje Vlade deo kompleksa Memorijalnog centra „Josip Broz Tito" na Dedinju pretvoren u rezidencijalne prostorije. Ovalna kuća, Lovačka kuća, Bilijarnica i Rezidencija najpre su odvojene žičanom ogradom, a zatim i trajno zaklonjene visokim zidom. Smenjivale su se od tada Vlade, ali je iz misterioznih razloga ovaj, u narodu popularno nazvan „beogradski zid", do dan danas opstao.
Umetnička >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dela sklonjena sa zidova
Muzej istorije Jugoslavije je nastao spajanjem bivšeg Memorijalnog centra „Josip Broz Tito" i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Danas se sastoji iz svega tri objekta: Kuća cveća, Stari muzej i Muzej "25. maj”. Odlukom Vlade 1997. godine dve muzejska zdanja, Ovalna kuća i Rezidencija u Ustaničkoj 11, su renovirana i pripremljenja za Zorana Lilića, ali se on nikada nije uselio u njih. Prvi stanar muzejskog zdanja postao je Slobodan Milošević zbog čega su zgrade pretrpele ponovno preuređenje. Zaposleni u Muzeju tvrde da je porodica Milošević deo muzejskih predmeta koristila kao pokućstvo. Kolekciju vrednih slika naših najpoznatijih slikara u rezidenciji Mire Marković zamenile su po zidovima pokačene uramljene stranice kalendara.
I dok su se nadležni iz bivših nam republičkih vasti ponašali kao da su na nekadašnji Memorijalni kompleks potpuno zaboravili, kolale su Beogradom mnoge priče. Nagađalo se da li ispod Okrugle vile, tj. Vile mira postoje tajni Titovi tuneli, koje je kasnije i Milošević dograđivao u vreme bombardovanja spremajući se za beg, stvarani su razni scenariji o krađi nekih od neprocenjivo vrednih predmeta koje su Titu poklanjali strani državnici (o nestanku Staljinove sablje, recimo, Ivan Ivanji je nedavno napisao i čitav kriminalistički roman), a neki su verovali i da su se u tajnim hodnicima krili ili se kriju čuveni „haški begunci". Glasine je najviše potpirivala činjenica da niko zaista ne zna ko je pravi korisnik „zabranjenog grada".
Pristup je na jedvite jade dozvoljen pre par meseci samo kustosima Muzeja istorije Jugoslavije kako bi iz podruma Ovalne kuće, nekadašnje Spomen zbirke, izvukli srebrne predmete poklanjane Titu i pripremili veliku izložbu „Svet srebra", koja se još može videti u Muzeju „25. maj". Tomislav Đorđević, predsednik Opštine Savski venac, na čijoj teritoriji se i nalazi ovaj kompleks, priznaje da je uspeo samo da priviri popevši se na krov Muzeja „25. maj".
- Želimo da kompleks „Josip Broz Tito" postane kultno mesto u Beogradu. Osim istorijske vrednosti, on ima izuzetan značaj za naš glavni grad i celu Srbiju zbog velikog privrednog i ekonomskog potencijala - rekao je Đorđević na jučerašnjoj tribini u Opštini Savski venac, najavljujući pokretanje akcije za rušenje bespravno podignutog zida i ponovno objedinjavanje celog Memorijalnog kompleksa. Rešenje o rušenju dostaviće najpre republičkom inspektoru, kaže Đorđević, a zatim će pozvati sve Beograđane da se priduže u obaranju „beogradskog zida".
- I kao pri rušenju berlinskog zida, svako će moći da dobije komadić kao uspomenu, a delovi će se i prodavati – najavljuje on.
Akciju su jednoglasno podržali i pridružili joj se članovi SUBNOR-a, a skupu je prisustvovala i Radmila Hrustanović, koja je rekla da je i u interesu Grada da se ovom muzeju svetskog značaja vrati nekadašnji sjaj.
Sa 70.000 poseta godišnje Kuća cveća je najposećeniji muzej na teritoriji Srbije, a samo u toku prošle godine kroz ceo Muzej istorije Jugoslavije prošlo je preko 150.000 ljudi. Iznenađujuće je da su najveće interesovanje za Tita pokazali Amerikanci.
„Suveniri" na trotoaru
Kako Muzej istorije Jugoslavije kao savezna, a zatim i republička ustanova nije imao mogućnost da zarađuje prodajom suvenira, taj unosni biznis su razvili pojedinci koji na kutijama ispred muzeja prodaju predmete sa likom Tita.
- Tek krajem prošle godine smo izdejstvovali da Muzej istorije Jugoslavije bude proglašen za javnu ustanovu u oblasti kulture i kao takav sada može da zarađuje. Kontaktirali smo mnoge umetnike koji već osmišljavaju adekvatna rešenja za buduće suvenire – kaže Ljiljana Cetinić.
- Zadivljeni su onim što vide, ali su razočarani kad saznaju da toaleti ne rade, da nemaju gde da sednu i popiju kafu, kupe suvenir, da laterne nad Titovom grobnicom prokišnjavaju i da blago koje ovaj Muzej čuva, oko 200.000 predmeta razvrstanih u 20 zbirki, nije izloženo. Zbog oduzimanja muzejskih objekata nedostaje oko 2.000 kvadrata prostora kako bi mogli predmeti koji se nalaze u depoima da budu izloženi i prikazani javnosti. Treba naći rešenje da se ovaj prostor vrati u kulturni život Beograda - dodaje Đorđević.
- Ova inicijativa treba i da spreči da sadašnji kompleks Muzeja istorije Jugoslavije bude rasformiran, pošto nije retka pojava da se pojedine zbirke daju drugim muzejima na korišćenje, a Muzej je nedavno ostao i bez galerije na Trgu Nikole Pašića, napominje Ljiljana Cetinić, nekadašnja direktorka ovog Muzeja.
Ona je i podsetila kako je deo kompleksa okrnjen i bespovratno uništen kad je jedan od naših biznismena pre nekoliko godina na neobjašnjiv način izdejstvovao kupovinu dela Memorijalnog kompleksa, dobio papire za rušenje nekadašnjeg objekta namenjenog predahu turista i sagradiona tom prostoru tri vile.
- Prioritet je očuvanje zbirki koje su sada smeštene u potpuno neadekvatne prostore ne tri lokacije u gradu, a to povlači za sobom i neophodnost pokretanja razgovora sa Ministarstvom culture I Vladom o povratku oduzetih zgrada – kaže za "Blic” Katarina Živanović, v.d. direktor Muzeja istorije Jugoslavije.
