Izvor: Politika, 28.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podvala, ne rasprodaja
Preterivanje sa procentima popusta je nedopustivo. – Za sve što tvrdi prodavac mora da ima dokaz – kažu u tržišnoj inspekciji
Od Kalemegdana do Slavije nema prodavnice na čijem izlogu nije istaknut ogromni natpis kojim se najavljuje rasprodaja. Efekat je, sudeći po gužvama, kao da piše – "delimo besplatno".
Krajem leta prodavci, zna se, koriste magičnu reč popust ne bi li rasprodali zalihe i dokopali se svežeg kapitala. Ove rasprodaje, međutim, samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na prvi pogled podsećaju na one prave, sa Zapada, na kojima su cene zaista drastično snižene.
Sniženje je, ponekad, zaista sniženje od 50 odsto. Ali, trgovac propušta da kaže da je pre rasprodaje bilo i jedno poskupljenje od 200 procenata, tako da pad cena nema nikakvog značaja za kupca, osim da ga, bar nakratko, privuče u radnju. Ovo je slučaj najčešće sa prodavnicama skupljih proizvoda, nameštaja i bele tehnike, dok se kod konfekcije i obuće ponekad mogu pronaći i "prave" rasprodaje.
Izveštaji kontrole tržišne inspekcije pokazuju da su ovakve podvale u poslednje vreme sve češće. Pravila o objavi sniženja reguliše Zakon o oglašavanju, ali i Zakon o zaštiti potrošača koji zabranjuju trgovcima da objavljivanjem lažnih rasprodaja, posebno u pogledu procenta sniženja, dovode potrošače u zabludu. Trgovci su, takođe, dužni da označe koliko vremenski traje rasprodaja i za koju vrstu robe važi.
Kako objašnjava Vladimir Marčetić, koordinator u beogradskoj tržišnoj inspekciji, obećanje poklona, upotrebom reči "besplatno", "plati jedan, uzmi dva", "dva za jedan" i slično, dozvoljeno je samo ako se proizvod ili usluga nudi po važećoj, a ne višoj ceni. Ako se oglašava sniženje cene proizvoda sa nedostatkom mora se navesti da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom.
– Divno zvuči kad čujete na televiziji ili vidite u novinama reklamu koja najavljuje da je neki proizvod pojevtinio 70 odsto. Trgovci računaju da će kupci pohrliti u radnju. Bar da pogledaju šta se nudi. Iako ubrzo shvate da su u dućanu pojevtinila tri, četiri proizvoda, možda nešto i kupe tek da nisu zalud dolazili – kaže Marčetić. Prema njegovim rečima, nedavno se dogodilo da je jedan trgovac objavio da je roba koju prodaje "najkvalitetnija i najjevtinija na svetu". Drugi je uporno, preko novina, pozivao kupce da zaobilaze njegovog konkurenta, jer je roba koju on prodaje neuporedivo bolja.
– Preterivanje je, naravno, nedopustivo. Za sve što tvrdi prodavac mora da ima dokaz. Potrošači često pozivaju inspekciju, ali imamo i redovne kontrole tokom kojih zbog raznih prekršaja su napisali dosta prijava – kaže Marčetić.
Naš sagovornik je upozorio građane i da obrate pažnju kada pozivaju majstore koji se oglašavaju putem reklamnih materijala koje ubacuju u poštanske sandučiće. Oni kartice za mobilni telefon menjaju bar jednom nedeljno. Čim "završi" popravku i dobro naplati kupuje novi broj, tako da prevarena mušterija više nema kome da se obrati za eventualnu reklamaciju.
I. Ćuk
[objavljeno: 28.08.2006.]
