Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podstanarski opstanak
Ožalismo mi pre neko veče, u kafani, drugara Simu ko da je, Bože me oprosti, pošao na „onaj svet” a ne u podstanare. Jeste on oduvek bio nekako ćudljiv, ali da će „dići ruku” na sebe i otići pod kiriju, niko nije mogao ni da pretpostavi. Mlad, zdrav, prav, život je bio pred njim... Uzalud smo ga ispirali „lozom” i „stomaklijkom”, ne bismo li ga povratili svesti. Uzalud je čak i konobar slao ture. Sima je još tog podneva „donirao” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoju mladost anonimnom stanodavcu i okupio nas je samo da nam to saopšti.
Džaba sam ga šamarao neumoljivom statistikom: da je prosek trajanja zatvorske kazne za teška krivična dela upola kraći od proseka podstanarskog staža! Da direktan udarac tramvaja ostavlja manje posledica po zdravlje i psihu čoveka negoli višegodišnji dril stanodavaca (slava i čast izuzecima)! Da je i inkvizicija bila samilosnija od njih... Zalud! Nije se dao razuveriti. Biće da ima istine u onoj legendi o tome da kada se neko jednom napije vode s podstanarske česme – više ne može bez nje?!
Šalu na stranu, nezvanična matematika veli da je u Beogradu, u svakom trenutku, blizu 50.000 ljudi na podstanarskoj muci. Pri tom, to „na muci” ne mislim zato što su „svoji na tuđem”, već zbog toga što je ta kategorija, u nas, obespravljenija od antičkih robova i težaka.
Tačnije, prava podstanara su uglavnom definisana u obavezama prema „gazdama”, dok su obaveze „gazda”, uglavnom, da ne garantuju nikakva prava svojim podstanarima (opet, čast izuzecima).
Zapravo, nije toliko komplikovano koliko zvuči i savršeno funkcioniše po jednostavnom principu: meni se može, a tebi – ne!
Izuzmemo li sumanute sume koje se traže čak i za golubarnike prenamenjene u „životni” prostor, samovolja stanodavaca, u diktiranju uslova i želja, umnogome prevazilaze i granice bezobrazluka.
Shodno tome, evo nekoliko korisnih saveta kako da se postavite prilikom prvog kontakta sa nekim od njih, ukoliko vas mazohizam, ili muka kleta, nateraju u podstanarske, plitke, vode:
1. Predstavite se kao student (precvali apsolvent), njih „gazde” najviše vole. Laki su za održavanje i manipulaciju.
2. Govorite tihim, poniznim glasićem jer su stanodavci bespogovorni autoriteti kojima se ne prkosi.
3. Kada vas upita: „Na koji period biste iznajmili stan”, kao iz topa odgovorite: „Na 60 godina”, kako stanodavac ne bi pomislio da ste neozbiljni i da ćete zloupotrebiti njegovu dobrodušnost pokušajima da rešite svoje stambeno pitanje pre nego što on, rentiranjem, još tri puta isplati taj stan.
4. Ukoliko imate dete/decu, ne pominjite ih, nikako. Iz nekog neobjašnjivog razloga „gazdama” smeta dečji plač, iako, najčešće, žive kilometrima daleko do stana koji izdaju. Ukoliko vas, pak, uhvate u laži, kroz suze obećajte da će dete ostati tu samo do punoletstva, pa onda, zna se, pravac i ono u podstanare.
5. Sami se ponudite za pomoć oko sitnih kućnih kvarova i velikih životnih problema svom stanodavcu, ne čekajte da vas on pita. Džaba tih 250, 300, 350 evra, koliko mu dajete svakog meseca, ako mu se, kao prijatelj, ne nađete kada mu je teško. Nije sve u parama...
6. Neka vam ona revolucionarna „Živite kao da ćete tu ostati 100 godina, a spremajte se kao da će vas sutra izbaciti na ulicu” bude vodilja. Obe solucije su jednako moguće jer, rekosmo već, stanodavcu se jednostavno – može sve, ali nisu zbog toga ni oni krivi, no, dobro...
To bi, za sada, otprilike bilo to. Naravno, pravila su otvorena za dopune i dorade kako potražnja za stanovima, a time i moć „gazda”, raste.
A što se druga Sime tiče, evo polako mu spremamo „četrdeseticu” podstanarskog života. Ne svraća više do kafane, ima sada pametnija posla s novcem, a i nema vremena. Zapade mu stanodavac sa imanjem izvan grada. Šta će siromah, ne može sve sam da okopa...
Mihailo Medenica
[objavljeno: 06.04.2008]
