Izvor: Politika, 10.Jan.2010, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Podsečena” spratnost zgrada
Studija kriterijuma i uslova za visoke objekte odrediće lokacije na kojima će ubuduće biti dozvoljena gradnja objekata iznad 12 spratova
Apetiti investitora da zidaju stambene i poslovne zgrade više od 12 spratova nisu zadovoljeni odlukama urbanista. Ne samo da su kreatori poslednjih izmena Generalnog plana Beograda (GP) ograničili visinu već nisu odredili ni zone u kojima je dozvoljena gradnja solitera od 30 i više spratova. Graditelji će morati da sačekaju studiju kriterijuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i uslova za lokacije namenjene gradnji visokih objekata koja će uvesti red u dosadašnju neodređenu regulativu prema kojoj su pojedini investitori bili u povlašćenom položaju u odnosu na druge.
Hoće li takve odluke oterati „krupne zverke” koje žele da grade visoke kule, a od kojih bi grad imao korist?
Nebojša Stefanović, predsednik Komisije za planove gradske skupštine, smatra da to neće odvratiti investitore da ulažu nego će prvenstveno sprečiti improvizaciju i korupciju.
– Studiju smo inicirali jer je stav svih ljudi u gradu koji učestvuju u planiranju da su nam neophodna „pravila” prema kojima ćemo ubuduće određivati na kojim lokacijama je moguće zidati visoke zgrade. Jer dosad je bilo moguće kroz plan detaljne regulacije i dozvoliti i odbaciti gradnju kuće višu od šest ili dvanaest spratova i zato želimo da izbegnemo paušalne odluke koje ne doprinose razvoju Beograda – objašnjava Stefanović.
Izrada studije poverena je Urbanističkom zavodu, dok će Direkcija za građevinsko zemljište biti finansijer. Kada bude ugovorena, procene su da će se na toj studiji raditi najmanje šest meseci pre nego što ugleda svetlost dana, kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.
– U pomoć smo već pozvali prijateljske urbanističke kuće i arhitekte iz Barselone, Roterdama, Beča i Tokija koji su ovaj izazov već savladali"Pre nego što naša studija bude usvojena i postane smernica otvorićemo diskusiju sa beogradskim profesionalnim asocijacijama i javnošću – poručuje Gligorijevićeva.
Odstupanje od pravila GP dosad nije bilo zabranjeno i zahtevalo je dodatnu proceduru za dokazivanje opravdanosti prilikom probijanja parametara. Ali tako da soliter ne ugrozi gradske vizure, bezbednost, širinu ulica, da lokacija bude infrastrukturno opremljena i obezbeđeno dovoljno parking prostora...
Za polemiku da li se takvom odlukom zaustavljaju projekti koji predviđaju veću spratnost od dozvoljene, a godinama su najavljivani, upućeni tvrde da nije osnovana, dok Nebojša Nešovanović iz „King strdža” smatra da ako se studija ne završi ni u sledećih pet godina neće proizvesti nikakve negativne posledice.
– Kule se neće zidati u Beogradu jer nisu finansijski izvodljive. Oblakoderi se podižu u gradovima gde su kvadrati mnogo skuplji nego kod nas – ističe Nešovanović.
Kao i oko mnogih drugih, struka je podeljena i oko ovog pitanja. Jedni smatraju da je nemoguće propisati univerzalne uslove koji bi važili za 77.000 hektara obuhvaćenih GP-om i protive se limitiranju visine višespratnica, u čije prednosti ubrajaju činjenice da one štede površine za zelenilo, igrališta, aeraciju... Drugi podržavaju nameru grada. Obe strane imaju i dodirnih tačaka – priobalje i staro gradsko jezgro od Beogradske tvrđave do Savske ulice i formirane centralne zone treba zaštititi od visokih zgrada.
U Novom Beogradu i delovima na levoj obali Dunava za Ivana Raškovića, predsednika Društva arhitekata Beograda, nema prepreka za zidanje visokih zdanja. On smatra da su razlozi za „zamrzavanje” spratnosti tehničke prirode.
– Održavanje stambenih zgrada kod nas nije na zavidnom nivou. Kad se pokvari lift u izuzetno visokom objektu od njega se pravi zatvor. Ali zamislite da na potezu od Terazija do Slavije nemate Palatu „Albanija”, Beograđanku ili hotel „Slavija” kao arhitektonske poente u prostoru. Ili zašto je Ulica kralja Petra jedna od najlepših u Beogradu. Zato što je krasi šarolikost stilova i visina objekata koji su ponikli u njoj – ističe Rašković.
Lek za korupciju i proizvoljnost u planiranju Rašković vidi u planskoj pokrivenosti grada. Jer za oko 40 odsto teritorije Beograda izrađena su planska dokumenta.
D. Mučibabić
-----------------------------------------------------------
Poslovni centar „Ušće” (nekadašnja zgrada Centralnog komiteta) u Bloku 16 visok je 134 metra bez antene. Građen je od 1962. do 1964. prema projektu Mihajla Jankovića. Pogođen je u NATO bombardovanju 1999. godine i obnovljen 2005. godine. Na istoj lokaciji dobiće i sestru bliznakinju.
Zapadna kapija Beograda, dve betonske kule (stambena i poslovna „Geneks”) arhitekte Mihajla Mitrovića u Ulici Narodnih heroja u Novom Beogradu. Sagrađena je 1977. godine, ima 35 spratova i doseže do 115 metra iznad zemlje.
„Beograđanka” u Masarikovoj ulici zidana je prema projektu Branka Pešića od 1967. do 1974. godine. Na visini od 101 metra raspoređena su 24 sprata.
[objavljeno: 10/01/2010]
.jpg)
