Izvor: Blic, 22.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podaci za opštu uzbunu
Čak 96 odsto predškolske dece na teritoriji opštine Savski venac ima neki od deformiteta kičme ili stopala, dok 82 odsto osnovaca u trećem, petom ili sedmom razredu ima neku od dijagnoza koja se odnosi na poremećaje u kičmenom stubu ili stopalima.
Sistematske preglede tokom 2007. i 2008. godine, koji su obuhvatili 1.092 dece predškolskog uzrasta i 841 dete u osnovnim školama, uradila je i statistički obradila prim. dr Svetlana Matijašević, fizijatar reumatolog u Domu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zdravlja „Savski venac".
Od ukupnog broja pregledanih predškolaca samo kod njih 98 nalaz je uredan, što znači da nemaju nikakvih deformiteta. Deformitete stopala ima oko 83 odsto mališana, a kičme 14 odsto pregledane dece.
Bolje stanje nije među osnovcima, jer 36 odsto njih ima deformitet kičme, a skoliozu, odnosno teži oblik poremećaja kičme, ima oko osam odsto osnovaca u opštini Savski venac. Deformiteti stopala nađeni su kod 320 učenika.
Dr Svetlana Matijašević kaže da većina dece ima ovako ozbiljne probleme zbog urbanog načina života, višesatnog sedenja ispred televizora i monitora računara, ali i zbog „otaljavanja" časova fizičkog vaspitanja.
- Deci u školama i vrtićima nedostaje fizička aktivnost. Časovi fizičkog najčešće se odrađuju bez ikakvog plana ili ih učitelji preskaču. Znam primere da se i u gimnazijama ti časovi preskaču. Poenta je u preventivi, ali to u školama ne shvataju. Kad dođe do deformiteta to je dodatno opterećenje i za nas lekare i za roditelje - kaže dr Matijašević za „Blic".
Problem nije samo neaktivnost nego i odnos stolice i školske klupe, čija visina treba da bude primerena uzrastu dece. Doktorka tu dodaje i pretešku đačku torbu koja je preglomazna za mala dečja pleća.
Ovi poremećaji mogu da se isprave dok se ne završi period rasta, najčešće tokom 18. ili 19. godine.
- O ovome treba razmišljati na vreme, jer ako ostanu deformiteti u kasnijem dobu dolazi do spondiloze i degenerativnih promena kičme i zglobova. Usled brzog načina života roditelji nemaju vremena da decu vode na korektivne vežbe koje traju mesecima i zato je na školama i vrtićima velika uloga da do poremećaja ne dođe - upozorava doktorka.
Ona savetuje da decu treba usmeravati na fizičke aktivnosti već od četvrte ili pete godine i to devojčice na ritmičku gimnastiku ili balet, a dečake na fudbal ili plivanje.
Ne vode decu na korektivne vežbe
Nakon sistematskih pregleda pisane informacije o zdravlju dece dobijaju i roditelji i to preko razrednih starešina ili vaspitača u vrtićima. Nakon upozorenja o deformitetima mali broj roditelja ipak dovede dete na korektivne vežbe, iako ovi problemi ako se ne leče izazivaju ozbiljna degenerativna oboljenja posle 30. godine.
