Izvor: Politika, 13.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela trka za Beogradski sajam
Za privatizaciju ovog preduzeća zainteresovana italijanska kompanija "Rimini fijera SpA" i još jedno preduzeće iz sajamske industrije. – Kandidati i dva za sada neimenovana investiciona fonda, a, nezvanično, vrednost kompleksa procenjena na više od 40 miliona evra
Italijanska kompanija "Rimini fijera SpA" ozbiljno je zainteresovana da učestvuje u privatizaciji Beogradskog sajma, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare organizovanoj povodom uspostavljanja poslovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saradnje ova dva preduzeća.
To je kompanija u kojoj većinsko vlasništvo imaju opština, lokalna vlast i Privredna komora Riminija i koja se bavi poslovima organizacije sajamskih manifestacija više od 50 godina. Članica je Evropskog udruženja velikih sajamskih centara i, kako je najavljeno, namerava da ove i naredne godine organizuje u Beogradu dve manifestacije – Sajam velnesa u septembru i "Ekomondo" na kome će biti prezentovana napredna tehnologija za zaštitu životne sredine.
"Rimini fijera" godišnje organizuje 11 međunarodnih sajmova i do sada je bila učesnik u privatizaciji sajamskih kompleksa u Brnu i Budimpešti, ali oba puta bezuspešno. Kompanija je 2001. godine izgradila jedan od najmodernijih sajamskih prostora u Evropi, izložbenog od oko 100.000 kvadrata. Uz mnogobrojne sadržaje, preduzeće poseduje i sopstvenu železničku stanicu sa čak 16 vozova koji svakodnevno saobraćaju u vreme održavanja sajmova, kao i privatni helidrom za iznajmljivanje helikoptera.
Lorenco Kanjoni, predsednik "Rimini fijera SpA", rekao je da Beograd sa svojom geografskom pozicijom ima izuzetne potencijale, a tržište odličnu razvojnu perspektivu.
– Moguće je u potpunosti obnoviti izložbeni prostor na Beogradskom sajmu kako bi on postao glavni centar za Balkan. Cilj nam je da dobijemo upravljanje nad ovim preduzećem, nezvanično smo upoznati da postoji još nekoliko kandidata, tako da ćemo o konkretnoj ponudi pričati kada dođe vreme – istakao je Kanjoni.
Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma, naglasio je da je "Rimini fijera" samo jedan od trenutno četiri zainteresovana kandidata za privatizaciju ovog društvenog preduzeća koje bi do kraja 2007. godine moralo da promeni vlasničku strukturu. Dve kompanije bave se organizacijom sajmova, dok su preostali interesenti strani investicioni fondovi. Prvi koraci ka privatizaciji su, kako je naglasio, već načinjeni – do 22. marta traje konkurs za prijavu privatizacionog savetnika čiji rad će finansirati Svetska banka što, prema njegovim rečima, obezbeđuje potpunu transparentnost tenderskog procesa.
– Moraćemo da kreiramo potpuno specifičan model. Zalažemo se za nov multifunkcionalan sajam površine oko 40.000 kvadratnih metara, izgrađenom kompletnom infrastrukturom i hotelom u okviru kompleksa. Želimo da država i dalje ostane na neki način uključena u projekte koje realizuje sajam – rekao je Anđelko Trpković, dodajući da u strukturi vodećih evropskih sajmova uvek postoji određeni uticaj države ili grada u upravljanju.
Poslednja procena vrednosti Beogradskog sajma rađena je početkom devedesetih godina minulog veka, kada je ovo preduzeće procenjeno na tadašnjih oko 90 miliona maraka.
– Sajam u Budimpešti, recimo, prodat je za 40 miliona evra, plus 20 miliona evra u investiciji, što je po mišljenju upućenih bila prilično preplaćena cena. Otprilike je na taj iznos procenjen i Beogradski sajam. Sada je značajnije utvrditi kolike investicije su potrebne da bi bio izgrađen novi sajam. Malo je verovatno da će neko kupiti preduzeće i krenuti u izgradnju novih prostora. Zato treba pronaći model i "naterati" investitora da ulaže u izgradnju – rekao je Trpković.
Budući da, trenutno, nekoliko sajamskih preduzeća na ovim prostorima pretenduje da preuzme glavnu ulogu – uz Beogradski to su sajmovi u Bukureštu, Budimpešti, Plovdivu, naš sagovornik smatra da će u prvi plan biti baš onaj kompleks gde se prvo bude gradilo.
Prema njegovom mišljenju, obnova sajma ne bi bilo najbolje rešenje, jer su to objekti koji su građeni od 1957. do 1977. godine. Kako kaže, održavanje takvog prostora i ulaganje u, recimo, klimatizaciju i osavremenjavanje košta praktično isto koliko bankarski kredit za izgradnju nove hale. Da li to znači da će novi investitor, kako bi izgradio savremeni evropski centar, morati da poruši jedan deo ili većinu postojećih sajamskih objekata?
– Jedan od prvih zahteva izlagača je upravo klimatizovani prostor. Zbog toga su nezamislive savremene sajamske zgrade sa mnogo staklenih površina, kakve su naše. Ne znam šta treba da uradi neko ko će kupiti sajam, znam samo šta ćemo mi predložiti. To je razvoj, a koraci ka tome nisu da sajam ostane ovakav kakav je, već da se zida – rekao je Anđelko Trpković.
Ivana Ćuk
[objavljeno: 13.03.2007.]
