Izvor: Blic, 06.Apr.2009, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počast žrtvama

Danas se obeležava Dan sećanja na stradale u bombardovanju Beograda 1941. godine. Povodom 68. godišnjice tog događaja, koji je označio početak Drugog svetskog rata na teritoriji ondašnje Jugoslavije, na nekoliko mesta u gradu biće odata počast žrtvama.

Fontana "Vrelo života” simbol stradanja Beograđana tokom Drugog svetskog rata, ali i pobede života, očišćena je i okrečena. Ispred ove fontane danas u 8 časova vence će položiti Goran Kreclović, član Gradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veća.

U porti Vaznesenjske crkve, gde je u skloništu tokom šestoaprilskog bombardovanja stradalo više stotina građana, u 8.30 časova predstavnici Grada, Vlade Srbije i potomci stradalih odaće poštu žrtvama. Oni će vence položiti i u 9.15 sati kod spomenika stradalima u Karađorđevom parku, a predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić u 10 časova položiće cveće u Aleji stradalih na Novom groblju.

Narodna biblioteka Srbije svake godine obeležava dan kada je 6. aprila 1941. do temelja srušena zgrada Narodne biblioteke koja se nalazila na Kosančićevom vencu. Tada je celokupni fond Biblioteke, sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima nepovratno izgubljen. Nova zgrada, u kojoj se i danas nalazi Narodna biblioteka Srbije, svečano je otvorena 6. aprila 1973. Danas će na mestu stare zgrade na Kosančićevom vencu u 11 časova cveće položiti pomoćnica gradonačelnika Radmila Hrustanović. Nakon toga okupljenima će se obratiti istoričarka dr Dubravka Stojanović, koja će govoriti o ulozi Narodne biblioteke Srbije u modernizaciji srpskog društva, zatim sledi umetnički program u izvođenju Svetlane Spajić i izložba knjiga - umetničkih objekata.

Braneći slobodno nebo Beograda 1941. godine poginulo je 11 pilota, kojima je 1997. godine podignut spomenik na Zemunskom keju kod hotela „Jugoslavija". Njima će polaganjem venaca u 12 časova poštu odati pomoćnica gradonačelnika Radmila Hrustanović.

Stradalo četiri hiljade Beograđana

Na spisku stradalih u srpskoj prestonici, koja je tada imala 370.000 stanovnika vodi se 2.274 poginulih, ali se procenjuje da je stradalo oko 4.000 građana. Grad je pretrpeo neprocenjivu materijalnu štetu - potpuno je razoreno 714, a teže oštećeno 1.888 zgrada, dok je delimično oštećeno 6.829, među njima i zgrada Starog dvora, čija je kupola srušena.

Nastavak na Blic...