Izvor: Politika, 15.Avg.2010, 00:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plutajući haos seli se iz priobalja
Iduće godine trebalo bi da bude realizovan plan o uređenju prestoničkih obala, na šta se čekalo pet godina, a vlasnici plovila moći će da dobiju nove lokacije na konkursu koji će raspisati Gradska uprava
Plutajući haos i nered koji na rekama već godinama stvaraju nizovi načičkanih, često zarđalih, plovila bez ikakvih dozvola i potvrda o tehničkoj ispravnosti trebalo bi da bude raščišćen konačno u toku 2011. Kako za „Politiku” kaže Željko Ožegović, predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komisije za donošenje odluke o postavljanju plovnih objekata, do sledećeg proleća svi oni čija se imovina nalazi na vodi moći će da konkurišu za dodelu lokacija u priobalju Save i Dunava, kada ono bude preuređeno. Mesta za pristane i sidrenje biće raspoređena prema planu koji je usvojen još 2005, ali se na realizaciju čekalo do ovog leta.
– Odluku o postavljanju Skupština grada trebalo bi da usvoji u septembru, posle čega ćemo odmah raspisati konkurs. Za dodelu novih sidrišta biće formirana posebna komisija koju će imenovati gradonačelnik Dragan Đilas. U međuvremenu, inspekcija će naložiti vlasnicima brodova, splavova, marina i drugih objekata na rekama da uklanjaju svoja plovila, kao što se to već radi na Savskom pristaništu – objašnjava Ožegović.
Nova mesta za vezove u idućoj sezoni moći će da dobiju isključivo oni koji budu priložili svu neophodnu dokumentaciju. Posebno će biti vrednovana tehnička ispravnost, kako se ne bi događalo da neki splav pod teretom gostiju potone u vodu, otkači se i udari u neko drugo plovilo, ili postane napuštena olupina koja samo zauzima prostor, što sada nije redak prizor. Troškove uklanjanja snosiće sami vlasnici, a u slučaju da ne angažuju firmu koja će preseliti njihove lađe, to će učiniti grad koji će im naknadno dostaviti račun.
Prema podacima JVP „Beogradvode” iz maja ove godine, na rekama u užem delu prestonice – ne računajući manje čamce i jahte – splavovi, marine, kućice, privredna plovila i pristani zauzimaju ukupno 304 lokacije, od čega je 110 namenjeno ugostiteljstvu. Najveći broj zauzetih mesta, čak 151, nalazi se na levoj obali Save od ušća do naselja „Dr Ivan Ribar”. Na desnoj strani ove reke do mosta na Adi Ciganliji zaposednuta su 44 „placa na vodi”, a na desnoj obali Dunava od kluba „Radecki” u Zemunu do Ade Huje 109.
– Prema planu o postavljanju plovnih objekata na beogradskim rekama iz 2005. godine, neki od ovih poteza biće potpuno zabranjeni za sidrenje i pristajanje. Zbog bezbednosti, 100 metara uzvodno i 50 metara nizvodno od mostova na obalama neće biti dozvoljeno postavljanje plovila. Slično je i u blizini drugih infrastrukturnih objekata – podsećaju u „Beogradvodama”.
Nije tajna da još veće bezvlašće u priobalju vlada na periferiji, gde se i nalaze „groblja” brodova i većina napuštenih olupina. Prema planu, jedna od lokacija za odlaganje „posmrtnih ostataka” lađa, čamaca i splavova je i priobalje Save u blizini Umke. Ovo mesto već je delimično pokriveno korodiralim trupovima šlepova. Slično je i kod naselja Goveđi brod uzvodno od Zemuna. Broj odbačenih „krševa” na vodi nemoguće je utvrditi.
Za sada, od svih ugostiteljskih objekata na prestoničkim obalama uredno je registrovano svega 16. Bez obzira što ostali nemaju svu dokumentaciju, u gradski budžet uredno uplaćuju komunalnu taksu za korišćenje akvatorija. Za razliku od kolega čija su plovila legalna, niko ih, međutim, ne pita da li obavljaju tehničke preglede u Lučkoj kapetaniji i Jugoslovenskom registru brodova.
Diskutabilno je i da li vlasnici koji nemaju sve papire redovno izmiruju obaveze za porez. Ukoliko bi sve dažbine regulisali po zakonu, za prosečan splav od 200 kvadrata godišnje bi trebalo da izdvoje oko 15.000 evra. Veliko je pitanje i da li bi svi ovi objekti mogli da prođu kontrole ispravnosti, a prema nezvaničnim informacijama, na ovom testu moglo bi da padne između 20 i 40 odsto plutajućih restorana i disko klubova.
Dugo najavljivana realizacija plana iz 2005. godine krenula je od Savskog pristaništa odakle je već iseljeno nekoliko brodova, splavova i marina. Javnost je ustalasalo premeštanje pristana turističke lađe „Sirona” čiji vlasnici tvrde da redovno plaćaju troškove za korišćenje ovog prostora i da im nije ostavljen dovoljan vremenski rok da se isele. Predstavnici grada uzvraćaju argumentom da preduzeću „Redvud”, u čijem je posedu ovo plovilo, nikada nisu izdali dokument kojim se potvrđuje pravo na postavljanje bilo kakvog plovnog objekta pored Brankovog mosta. Koja god od ove dve strane da je u pravu, pitanje je kako će ostali ugostitelji reagovati kada na njihovu adresu stigne nalog da se evakuišu i da li će grad do naredne sezone najzad uspeti u svojim namerama da obale Save i Dunava dovede u red.
Nikola Belić
-----------------------------------------------------------
Parking na krovu „Beton hale”
Ravni krov „Beton hale” na Savskom pristaništu biće do kraja godine pretvoren u javno parkiralište koje će ugostiteljskoj oblasti doneti 250 novih parking mesta. U JKP „Parking servis” navode da će izgradnja krovnog parkinga presudno uticati na rasterećenje saobraćaja uz obalu Save, kao i da je ovaj projekat nastavak otvaranja prestonice ka rekama.
– Ravan krov „Beton hale” ne samo da ničemu ne služi, već se i zakupci donjih magacina bune da im stalno prokišnjava. Adaptacijom konstrukcije i izgradnjom parkirališta spojićemo lepo i korisno. Parking je samo deo onoga što se u gradu planira za Savsko pristanište, a razgovora se i o uvođenju pešačkih zona – kažu u „Parking servisu”.
Idejno rešenje je završeno, a projektni biro ovog preduzeća uveliko radi na detaljima glavnog izvođačkog projekta. Prema prvobitnom inženjerskom planu, bilo je neophodno ojačati krovnu konstrukciju hale, ali je već na proveri nosivosti ustanovljeno da ploča zadovoljava sve uslove opterećenja. U „Parking servisu” dodaju da je u međuvremenu urađena i kompletna tehnička dokumentacija za otvaranje novih saobraćajnih tokova.
– U parkiralište će se ulaziti iz Karađorđeve ulice, a izlaz će biti u Donjogradskom bulevaru – kažu u ovom preduzeću i dodaju da će izvođač radova biti odabran po završetku konkursnog postupka, a rok za izgradnju je decembar.
M. L.
-----------------------------------------------------------
Obeležavanje teritorije
Dok se „ofanziva” grada u uređenju priobalja najbolje vidi na Savskom pristaništu, vlasnici restorana na Zemunskom keju nadaju se da će konačno biti raščišćeno smeće koje „krasi” pogled na reku iz bašte „Stare kapetanije”, „Venecije” i drugih tamošnjih lokala. Gostima koji svrate u ove ugostiteljske objekte, smeštene tik uz Dunav, pogled je do pre nekoliko nedelja pucao na dva pontona krcata đubretom i šutom, privezana za veliko transportno plovilo. Stevan Rodić, vlasnik „Stare kapetanije”, kaže da su deo tih objekata uklonili oni koji su ih postavili, ali je najveći ponton ostao.
– To im je uobičajena taktika „obeležavanja teritorije”. Prvo doteraju neko ovakvo „čudovište” pa, ako niko ne reaguje, ostave ga tu – objašnjava Rodić.
Nije samo „estetika” povod za revolt kafedžija. Iza obližnje marine, na pedesetak metara od ovog rukavca, nalazi se plovni put. Utoliko može da bude rizičnije ako se barže otkače pod naletom nevremena. To je razlog zbog kojeg je Gradska uprava na ovom delu Dunava zabranila postavljanje bilo kakvog objekta na vodi.
D. B.
objavljeno: 15/08/2010
