Izvor: Politika, 03.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plan trećeg Beograda
Plaćamo odštetu ljudima koji su divlje gradili ukoliko im porušimo kuću za koju nije okončan postupak legalizacije
Na Venecijanskom bijenalu, najprestižnijoj smotri arhitekture, naši predstavnici prikazali su koncept dinamičkog razvoja Beograda razmišljajući šta će biti sa prestonicom ako bude imala pet miliona stanovnika. U kojim pravcima će se dalje širiti, budući da, posle Rio de Žaneira i Istanbula, Beograd ima najlepši položaj na svetu, i da li nam investitori, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umesto urbanista, kreiraju sliku grada, razgovarali smo sa Đorđem Bobićem, glavnim gradskim arhitektom.
• Da li zaista uskoro možemo da očekujemo, dugo najavljivani, silazak Beograda na reke?
– Tim od sto mladih ljudi okupljenih oko "Projekta Beograd" predstavio je kako se koristi i kako bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da se koristi potencijal reka. Budući da je stari deo grada, pa i Novi Beograd, već popunjen, došli su do priče trećeg Beograda, gde je akcenat na aktiviranju prostora oko obala, posebno na levoj strani Dunava.
• Interesovanje investitora za prostor oko reka postoji, ali čini se da je tamo nejasno pitanje vlasništva. Dakle, jesu li se grad i Republika dogovorili šta je čije?
– Vlasništvo je potpuno jasno. Rekom i neposrednom obalom gazduje Republika i tu se sa njom dogovaramo. Sve što je izvan toga u vlasništvu je grada. Već imamo nekoliko potesa na kojima se investicije realizuju. Recimo, marina "Dorćol", gde se investitor, kompanija "Engel", uveliko priprema za gradnju.
• Da, ali su prilično tajanstveni, ne žele da otkriju šta će graditi na toj lokaciji.
– Zašto ne bi otkrili? Oni projektuju u skladu sa detaljnim planom. Tim dokumentom je tačno precizirano šta i kako može da se gradi. Ako ne rade u skladu sa tim, onda imaju problem. Tražićemo da publikuju svoj projekat. Mislim da će uskoro biti dostupan javnosti, jer ljude zanima kako će izgledati marina.
• Šta je sa ostatkom obala?
– Novobeogradska je uređena, ima zeleni pojas i tamo više nema gradnje. Zemunska je regulisana do šetališta, ostalo je džungla, ali urbanisti sačinjavaju plan, tako da će i taj deo uskoro biti dostupan za investicije. Problem je, međutim, obala, od Sajma do Ade Huje.
• Poznato je da taj deo ne može da bude uređen dok ne bude izmeštena železnička stanica. To verovatno nije jedina prepreka
– Imamo problem sa "Železnicama Srbije". Ne možemo da uklonimo prugu dok ne bude izgrađen most kod Vinče. Lokoteretnu stanicu na Karaburmi nemoguće je iseliti bez njihove saglasnosti. Problem je i Luka Beograd. Kupila ju je "Delta", koja namerava da na tom mestu u naredne dve godine sagradi ogroman komercijalno-stambeni kompleks. Ideja im je da taj prostor urede po ugledu na Glazgov.
• Koje argumente ima "Železnice" za opstanak te stanice?
– Inertnost, silu i hijerarhiju. Ta saradnja mora biti postavljena na drugačijim osnovama. Imali smo sastanak pre dva dana i predložili im da lokoteretnu stanicu prebacimo na drugu obalu, na pravac železničke pruge ka Pančevu i Zrenjaninskom putu. Tako bi ona bila u kontaktu sa budućom lukom. Bili su u šoku, ali ostajanje stanice na beogradskoj strani i pravljenje luke na drugoj znači da mi svu robu vozimo preko Pančevačkog mosta i dovozimo u centar.
• A šta će biti na levoj obali Dunava?
– Potrebno je izmeniti generalni plan, jer je prema tom dokumentu prostor od Pančevačkog mosta do nove Luke Beograd tretiran kao zelena površina. Urbanisti se do sada nisu mnogo bavili tim područjem, ali, budući da će se Beograd najverovatnije širiti u tom pravcu, dobili su zadatak da preispitaju mogućnosti i kapacitete tog dela Palilule. Najprimerenije je da to bude komercijalno-privredna zona sa prostorom za stanovanje. Japanci su uradili projekat mosta kod Ade Huje i daju nam povoljan kredit. Izgradnja tog mosta i te kako će pospešiti razvoj ovog dela grada.
• Stiče se utisak da se Generalni plan Beograda često menja, a u mnogo slučajeva detaljni planovi nisu usaglašeni sa njim. Ne mislite li da to na neki način koči razvoj grada i usporava investicije?
– Vaše pitanje je u redu. Generalni plan jeste postavio neka pravila, odredio je zone za gradnju itd., ali on je otvoren i podložan promenama, kao svuda u svetu, tako da ne vidim ništa loše u tome da se menja svake dve godine.
• Da, ali investitori moraju da sačekaju izmene, potom sačinjavanje detaljnog plana, pa odobrenje za gradnju, procedura traje godinu dana. Osim toga, zemljište je u vlasništvu države, ali je u nekim slučajevima opterećeno nerešenim imovinskim odnosima.
– To nije duga procedura. Investitori mnogo duže čekaju u Madridu, Parizu i Rimu i pri tom treba da prilože saglasnost svih stanara iz ulice ako žele nešto da grade. I u Parizu je zemljište vlasništvo države. Dobro, to je pitanje države što ne donese zakon o restituciji, ali se u odnosu na investitore tu ništa neće promeniti. Investitoru je potpuno svejedno da li će ga kupiti od pojedinca, ili će ga uzeti u zakup od države.
• Imamo i onu drugu stranu priče, gde investitori, najčešće u obodnim naseljima, kreiraju sliku grada umesto urbanista.
– To je divlja gradnja. Šaljemo im inspekciju i policiju.
• Na Zvezdari je investitor legalizovao kuću u izgradnji bez instalacija i krova. To mu je neko omogućio.
– To mu omogućava Zakon o planiranju i izgradnji koji kaže da onaj ko nije bio obavešten može naknadno da podnese zahtev za legalizaciju. Oni to koriste i muvaju sa datumima. To je najgori zakon. Na Zvezdari je podneto 15.000 zahteva za legalizaciju. Ne postoji mehanizam koji to može da kontroliše. Kad podnesete zahtev, čak i falš, on mora da bude procesuiran. Bilo da ste podneli juče, prošle godine ili kada je to bilo predviđeno, odnosno do novembra 2003. godine. Vrhovni sud je doneo odluku i mi plaćamo odštetu ljudima koji su divlje gradili ukoliko im porušimo kuću za koju nije okončan postupak legalizacije.
• Kako se događa da opština izda upotrebnu dozvolu za nešto što se tek gradi? Treba biti mnogo naivan i poverovati da je to samo greška mlade koleginice arhitekte, a komisija za legalizaciju broji devet članova.
– Korupciju nismo iskorenili, smanjena je, ali i dalje postoji. Kad neko petnaest godina to radi i kada mu to postane način života, teško ga je naterati da radi drugačije. Devedesetih je bilo normalno da odete u gradsku instituciju, stavite na sto 500 maraka i dobijete dozvolu za bilo šta što vam padne na pamet. Tu i sada rade isti ljudi. Promenjeni su samo šefovi.
• Je li neko zbog toga završio u zatvoru?
– Nedavno je uhapšena službenica iz Sekretarijata za urbanizam, uhapšen je načelnik iz Opštine Voždovac zbog Mosorske 7, otpustili smo nekoliko načelnika... Gradski pravobranilac je pre godinu i po dana podneo pet krivičnih prijava, nijedna nije procesuirana.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 03.10.2006.]
