Izvor: Politika, Tanjug, 15.Sep.2009, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piton se prošetao Mirijevom
Nije neobično ako ovih dana nabasate na gmizavce koji sve više traže sigurno mesto da bi bezbedno prezimili, poručuje Rastko Ajtić,herpetolog. – Beograd nema službu specijalizovanu za hvatanje zmija, što predstavlja dodatni problem građanima koji ne znaju kome da se obrate za pomoć
U glavnom gradu nema otrovnih zmija, tvrdi Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Prema podacima stručnjaka ovog zavoda otrovnice su poslednji put primećene u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre više od sto godina i to na području Avale i Obedske bare. To što građani ovih dana sve češće nailaze na ne tako omiljene gmizavce u centru prestonice – po trotoarima u Francuskoj i Zmaj-Jovinoj ulici, između parkiranih vozila u Južnom bulevaru, ali i u dvorištu u Brsjačkoj ulici na Zvezdari, naš sagovornik obrazlaže promenom vremena.
– Dolazi jesen, bliži se smena godišnjih doba, a to je period kada zmije idu na kolektivno „spavanje”. Nije neobično ako ovih dana nabasate na ove gmizavce, jer oni sve više traže sigurno mesto da bi bezbedno prezimili. A kada bude granulo sunce, zmije će ponovo potražiti izlaz iz skrovišta i podruma, pa će opet biti viđene u gradu – objašnjava Ajtić. Sugrađani, ipak, ne treba da diraju niti daprilaze gujama čak i kad nisu otrovne, jer neke od njih mogu da ujedu.
Podatak iz Veterinarske stanice „Beograd” da je pre dve sedmice u Mirijevu viđen piton, kojeg je verovatno neki sugrađanin oslobodio, nije posebno iznenadio herpetologa iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ajtić uverava da zalutali piton nikako neće moći da preživi na slobodi jer je reč o primerku koji potiče iz tropskih krajeva. Sve zmije iz suptropskih i tropskih delova sveta, kao što su udavi ili pitoni, ne mogu da prežive smenu godišnjih doba. Prvi pad temperature ispod 25. podeoka Celzijusove skale biće koban za napuštenog zvezdarskog pitona, uverava herpetolog.
Stručnjaci Veterinarske stanice „Beograd” često po prijavi građana ili Centra za obaveštavanje kreću u trku za viđenom zmijom, ali zvanični zadatak stanice nije da brine o ovom problemu. Beograd, nažalost, nema službu specijalizovanu za hvatanje zmija, što predstavlja dodatni problem građanima koji ne znaju kome da se obrate za pomoć. Kako kaže Miloš Marković, portparol Veterinarske stanice „Beograd”, do restrukturiranja stanice ove poslove obavljaju veterinari u dogovoru sa Sekretarijatom za komunalno-stambene poslove.
– Po prijavi građana, policije ili Centra za obaveštavanje, naše ekipe izlaze na teren. Male neotrovne vodene guje, uglavnom belouške i smukulje, koje se hrane glodarima, posle intervencije bivaju puštene u prirodu van grada. Građani u proseku dvaput sedmično prijavljuju da su nabasali na zmiju u gradu – ističe Marković. Najviše prijava stiže iz priobalnih delova grada, tačnije iz Višnjice, delova Mirijeva i Vinče.
Šarke i poskoci, kao predvodnici među otrovnicama žive na planinskim pašnjacima, na velikoj nadmorskoj visini gde je znatno hladnije, a njihova staništa najbliže Beogradu su Vršački breg, Kopaonik, Stara planina i dinarski sistem. U prestonici ima nekoliko vrsta zmija neotrovnica, napominju u Zavodu za zaštitu prirode Srbije. Sugrađani se najčešće susreću sa pet vrsta gmizavaca čiji ujed nije koban po život.
– Ribarica je česta vrsta, ali ona ne ujeda. Ova zmija ima trouglastu glavu isto kao otrovnica, kockaste šare po telu i dugačka je oko metar. Belouška ima iza očiju bele mrlje i takođe ne ujeda. Smuk, koji možemo podeliti na obični i stepski (češće se stani u prigradskim delovima), neotrovna je zmija, izuzetno hitra, ne ujeda sem ako nije meta hvatača. I na kraju smukulja, koju narod često zove lažnom šarkom ili bakarnom zmijom, jedina je neotrovnica sa gradskog područja koja sikće i može da ujede – kaže Ajtić.
Posle 18 godina, koliko se bavi proučavanjem zmija, on tvrdi da od ujeda neotrovnice još niko nije stradao, dok poskok kao jedna od najopasnijih zmija ne boravi na gradskom području, već u centralnim delovima Srbije.
Iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć poručuju građanima da, ipak, treba da budu obazrivi prilikom susreta sa ovom vrstom gmizavaca.
– Kada nekoga zmija ujede, najpre treba da isisa otrov na mestu ranice između dva uboda, jer se polovina ubrizgane zmijske tečnosti putem isisavanja može izbaciti iz organizma. Na ranu odmah treba staviti led ili alkohol, a i podvezivanje iznad mesta uboda može biti i te kako delotvorno. Ako neko ide u krajeve gde provereno ima zmija treba da ponese antiviperinum, serum protiv zmijskog otrova koji odmah treba da iskoristi – objašnjava Nada Macura, pi-ar zavoda. Prilikom susreta sa gmizavcem osoba treba da ostane smirena i da ne pravi nagle pokrete.
M. Brakočević
[objavljeno: 15/09/2009]
