Izvor: Blic, 19.Jan.2008, 02:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pište i kad treba i kad ne treba
Retki su Beograđani kojima se, bar jednom, nije desilo da po izlasku iz prodavnice za sobom čuje pištanje senzora. Iako su na vratima postavljeni da bi sprečili krađe, senzori se najčešće aktiviraju na robu koje, obično, nema u radnji. Tako se u parfimerijama senzori pale na knjige, u buticima na šminku i kozmetiku, a dešava se da zapište i na mobilne telefone, kreditne kartice, odeću kupaca ili zbog kvara.
Pištanje senzora najčešće se može čuti u velikim tržnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << centrima, a njihovo aktiviranje u većini slučajeva biva neosnovano.
- Senzori se najčešće pale zbog toga što mušterije u radnju ulaze sa nerazmagnetisanom robom kupljenom u drugim prodavnicama.
Za to su krivi trgovci, koji bi prodatu robu trebalo da razmagnetišu, a ne mušterije koje zbog njihovog nemara dolaze u neprijatne situacije. Zbog toga se naši senzori aktiviraju na šminku, kozmetiku ili knjige koje sadrže meke kodove i koje naše mušterije unesu sa sobom. Međutim, nisu retki slučajevi da reaguju i na kodove sakrivene u garderobi ili obući kupaca koji se ne mogu videti golim okom - objašnjava Milan Bilovac, prodavac iz „Zare" u „Delta sitiju".
Prema njegovim rečima, kupci na pištanje senzora mahom reaguju sa osmehom, neki se zbune, a neki odmah počinju da vade sadržaj kesa i torbi, pravdajući se da ništa nisu ukrali.
- Ljudi reaguju različito. Najviše se istraumiraju starije žene koje u strahu da ih neko ne bi nazvao lopovima istog momenta počinju da istresaju sadržaj torbica - priča Bilovac.
Međutim, ima i drugačijih slučajeva.
- Nekoliko puta se desilo da su kasirke u žurbi zaboravile da skinu dekodere, zbog čega su kupci tražili šefa radnje na koga su bukvalno urlali kako oni nisu lopovi. Nikakvo izvinjenje nije pomagalo. Vređali su, vikali i vraćali robu tražeći odmah svoj novac nazad - priča Nikola, radnik obezbeđenja prodavnice „Njujorker".
Pištanje senzora svakodnevno se čuje i šoping molu „Zira".
- Iako skidamo sve kodove sa kupljene robe naši senzori uvek pište. Reaguju na mobilne telefone, kreditne kartice, pa čak i na ljude koji prolaze ispred radnje - kaže Jovana Lazarević iz prodavnice donjeg veša „Intimisimi".
Beograđani koji su doživeli da ih zbog pištanja senzora neko automatski tretira kao lopove - i morali da pokazuju sadržaj torbe , iako nisu bili krivi - svedoče kako im je bilo užasno neprijatno.
- Meni se to samo jednom desilo u „Maksiju". Kupila sam antirid kremu, i na kasi zamolila za još jednu kesu koja mi je bila potrebna. Kada se po mom izlasku oglasio senzor uopšte nisam shvatila da pišti zbog mene. Tek me je kucanje prodavaca na izlogu osvestilo da sam u pitanju ja. Pomislivši da je problem zbog kese, vratila sam se u radnju, međutim, oni su me zamolili da otvorim torbu. Kako ništa nisu našli, ljubazno su mi se izvinuli. Nikada mi nije bilo toliko neprijatno kao tad, bez obzira što sam znala da ništa nisam skrivila- ispričala nam je Sonja.
- Mene su zaustavili u „Liliju". Pregledali su mi torbu i kese i ništa nisu našli. Na kraju se ispostavilo da je senzor reagovao na knjigu koju sam zbog čitanja u prevozu danima nosila u torbi. Na njoj je bio meki kod koji u knjižari nije skinut- priča Zorica Đorđević.
Za razliku od njih, srednjoškolka Ana kaže da je nekoliko puta na izlazu iz radnje doživela pištanje senzora, ali da su joj prodavci svaki put odmahivali rukom da ne mora da se vraća, objašnjavajući da su senzori u kvaru.
Ništa bez obezbeđenja
Iako senzori reaguju na sve i svašta, trgovci kažu da ovi aparati ipak ne mogu da spreče krađu.
- Mi do sada nismo imali ni jedan pokušaj krađe, ali znam za slučajeve u drugim radnjama. Naime, domet senzora ide do njihove visine i otprilike jedan metar ispred. Tako, na primer, tata povede dete u kupovinu, ukradenu robu stavi u detetov ranac, a dete digne na ramena. Po izlasku iz radnje senzor naravno ne reaguje, jer je dete iznad dometa. Tada reaguje obezbeđenje koje ih hvata ispred radnje - priča Milan Bilovac prodavac „Zare".
