Izvor: Politika, 25.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet centara ulične prostitucije u gradu
Ranije ulicu držale Romkinje, a danas preovlađuju "dame" iz prestonice
Odeljenje za javni red i mir beogradske policije mesečno podnese na desetine prekršajnih prijava protiv prestoničkih prostitutki. One uglavnom završavaju iza rešetaka, najduže do mesec dana, ali se po isteku kazne vraćaju na ulicu. Inspektori policije slažu se da je prostituciju nemoguće iskoreniti, ali da može puno toga da se učini na suzbijanju, odnosno, na svođenju "najstarijeg zanata na svetu" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na društveno prihvatljivu meru.
Najvidljiviji oblik "prodaje ljubavi" svakako je ulična prostitucija. Prema rečima Biljane Petrov, inspektorke Odseka za suzbijanje prostitucije, ulična prostitucija u Beogradu obavlja se na pet lokacija: na autoputu Beograd – Niš kod "Plavog mosta", oko železničke stanice, na pančevačkom putu kod restorana "Mali raj", na novosadskom autoputu kod "Manceovog mosta" (po fudbaleru koji je na ovoj lokaciji poginuo u saobraćajnoj nesreći) i na Obrenovačkom putu.
– Noćne dame svoje usluge pružaju po haustorima, u žbunju, automobilima, iznajmljenim sobama – kaže inspektorka Petrov. – Kod "Manceovog mosta" ima u grmlju neki odbačeni krevet na koji odvode mušterije. Cena se kreće od 1.000 do 1.500 dinara. Ulične prostitutke dolaze iz najnižih društvenih slojeva, a osim ovim zanatom bave se i krađom, sitnim prevarama. Mnoge od njih obolele su od raznih, uglavnom veneričnih bolesti.
Naša sagovornica ističe da među uličarkama ima i maloletnica, ali i "veteranki". Recimo, u okolini železničke stanice ordinira "dama" koja je rođena 1948. godine. Ima dosta devojaka koje nisu navršile osamnaestu. Jedna od njih nedavno je ispričala policiji kako povremeno pruža usluge starijem gospodinu koji od nje ne zahteva seksualni odnos, već je samo fotografiše i vodi na večere.
– Ranije su ulicu držale pretežno devojke romske nacionalne pripadnosti – podseća Biljana Petrov. – Sada to više nije slučaj. Ima ih sa raznih strana, dosta iz Kruševca, Aranđelovca, sa Kosova, ali preovlađuju Beograđanke. Pored uobičajenih mesta, prostitucija se obavlja i u stanovima koji se iznajmljuju baš za tu namenu. Mi znamo za više stanova u okolini železničke stanice u kojima se to događa.
U našem zakonodavstvu odavanje prostituciji je prekršajno delo iz Zakona o javnom redu i miru. Sankcija je novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do mesec dana. Za razliku od svojih "dama", makroi podležu krivičnom gonjenju jer je posredovanje u vršenju prostitucije krivično delo, za koje je zaprećena zatvorska kazna u trajanju do tri godine. Krivično delo je i ustupanje prostorije radi obavljanja prostitucije.
Identitet makroa je uglavnom poznat policiji, ali nije u svakom trenutku moguće obezbediti neophodne dokaze za sud. Makroi rade u "svojim" rejonima, jer je teritorija striktno podeljena. Između njih vladaju rivalstvo i stalni sukobi. Reč je o više puta osuđivanim osobama, sklonim nasilničkom ponašanju i drugim krivičnim delima.
– Novac se deli po principu pola devojci, pola makrou – kaže inspektorka Biljana Petrov. – Među devojkama uvek postoji "šefica", ona koja ima najviše poverenja kod makroa, a tu su i njegovi ljudi koji obilaze teren, tako da je devojci gotovo nemoguće da prećuti stvarnu "zaradu".
M. Janković
[objavljeno: 25.05.2007.]
.jpg)
