Izvor: Politika, 19.Jul.2011, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pečurke na pijacama niko ne kontroliše
Za kvalitet gljiva koje se prodaju na tezgama nema odgovornih, tvrde u NOPS-u. – Interna pijačna kontrola ne postoji pa zakupci prodaju kvarljivu robu i na visokim temperaturama
Od kupovine pečuraka na pijačnoj tezgi, uvijenih u najlon ispod kojeg viri deklaracija na kojoj velikim slovima piše da su u roku trajanja ali na temperaturi do četiri stepena u plusu, ovih dana ne odustaju jedino najverniji potrošači. Na 35 stepeni Celzijusovih gljive kupuju ne samo na tezgama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već i kada se prodaju na sklepanim uličnim pultovima – najčešće oko tržnica. Oni dobro znaju da pokvarene pečurke mogu da izazovu sijaset zdravstvenih problema, katkad i koban kraj, ali oslanjaju se na reč prodavca, starog i proverenog znanca. Jer, od inspekcije nema vajde, pošto kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva niko ne kontroliše!
„Kupi slobodno, ništa im ne fali. Vidi kako su čiste, nigde nisu pocrnele”, ubedljiv je prodavac.
Kada se kupac zapita da li su se možda u međuvremenu pokvarile, jer je temperatura premašila 30. podeljak, vešti zakupac tezge dodaje da su tek stigle na pijacu. Uz gljive, rečiti prodavac lako ih ubeđuje da pazare i kolače koji je baš tog jutra umesila domaćica.
„Evo, uzmi rezance za supicu, vidi kako se žuti.” U ceger nedovoljno obaveštenog komšije gura i pet komada „svežih” jaja koje je koka baš sinoć snela! Za užinu, kaže.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) upozoravaju na to da niko ne zna kakvog su kvaliteta pečurke koje se prodaju na pijacama.
– Kupcima savetujem da izbegavaju kupovinu gljiva na tržnicama jer je tu nemoguće utvrditi gde su ubrane i kako su skladištene – ističe Goran Papović, predsednik NOPS-a. Nadležna inspekcija kontroliše samo kvalitet robe životinjskog porekla koja se čuva u rashladnim vitrinama, ali ne i hranu van njih, kao što su jaja, pečurke, kolači...
– Jedini interes pijačnih uprava je da prodaju tezgu i tako zarade novac od zakupa. Uopšte ih ne zanima šta se na njoj prodaje i da li je takva roba kvarljiva, iako se učestalo prodaje po visokim temperaturama – izričit je Papović.
U „Gradskim pijacama”, pod čijim okriljem rade 32 zelene tržnice i „kvantaš”, priznaju da interna inspekcijska kontrola kvaliteta i ispravnosti robe ne postoji.
– Svaka tržnica ima domaćina čiji je zadatak da upozorava zakupce tezgi da u letnjem periodu ne prodaju lako kvarljivu robu. Posle 10 sati nije moguće prodavati jaja – ističe Marija Bošnjaković, šef službe za marketing u „Pijacama”. Na pitanje kako onda sugrađani sve češće pazare pečurke, rezance, kolače ili jaja i u popodnevnim satima, Bošnjakovićeva odgovara da propusti dolaze kada domaćin završi radni dan.
– Tada prodavci na tezge izvuku robu koju ne bi trebalo da nude kupcima, a dešava se i da nam prijave određene namirnice koje će prodavati u toku dana, a u međuvremenu ih prenesu do tezge i usput rasprodaju – objašnjava šef službe za marketing u „Pijacama”, dodajući da na svakoj gradskoj pijaci postoji kancelarija veterinarske inspekcije koja je nadležna za kontrolu ispravnosti kvaliteta namirnica, ali samo onih životinjskog porekla.
----------------------------------------------
Vlasnici tezgi jedini odgovorni
U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede kažu da svakodnevno obavljaju kontrolu prometa hrane životinjskog porekla (proizvoda od mesa i mleka) na pijacama. Od maja do septembra zbog visokih temperatura učestalije kontrolišu namirnice na tržnicama gde uzimaju uzorke i šalju na analizu.
– Vlasnici, odgovorna lica koja gazduju pijacama i izdaju u zakup tezge prodavcima, odgovorni su za uslove u kojima se obavlja promet robe i usluga na pijacama, način korišćenja, higijensko-sanitarne i tehničke uslove, održavanje higijene uključujući prava i obaveze učesnika u prometu roba na pijacama, kao i poslovno radno vreme. To znači da veterinarski inspektori nisu odgovorni za uslove i zakup tezgi, već odgovornost za komunalni red snose oni koji upravljaju pijacama – navodi Sanja Čelebićanin, načelnica Uprave za veterinu.
----------------------------------------------
Od bolova u trbuhu do smrti
Trovanje gljivama rasprostranjeno je u celom svetu, pa i kod nas nije retkost, ističe prof. dr Slavica Vučinić, načelnica Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA.
– Pojedine gljive izazivaju samo blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili prolaznu alergiju, druge mnogo izraženije tegobe, oštećenja organa i dovode i do smrtnog ishoda. Od uzimanja pečuraka do prvih znakova trovanja može da prođe od pola do tri časa i tada obično imaju lakšu kliničku sliku i povoljan ishod. Ukoliko se znaci pojave kasnije, posle tri sata do nekoliko dana, trovanje je izazvano opasnim gljivama koje imaju za posledicu oštećenje jetre i bubrega. Optimalni period za terapiju ovog trovanja je 48 sati, a posle toga su šanse za izlečenje znatno manje, pa se uprkos svim preduzetim merama kod 10 do 50 odsto lečenih trovanje završava smrtnim ishodom – objašnjava dr Vučinić, dodajući da svi koji beru i koriste gljive treba da budu maksimalno oprezni jer se događa da otrovne i neotrovne gljive rastu zajedno.
M. Brakočević
objavljeno: 19.07.2011
