Izvor: Politika, 22.Feb.2015, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Pančevac” – nikada do kraja obnovljen most

Iz ruskog kredita finansira se obnova železničke infrastrukture, ali je otvoreno pitanje da li će se i kako ojačati čelična rešetka, da bi mogla da izdrži propisano opterećenje na dva koloseka

Donedavno jedini prestonički prelaz preko Dunava – Pančevački most – delimično je rasterećen otvaranjem Pupinovog mosta, ali to ne znači da je time lišen svih briga. Proteklih godina o dotrajalosti ove konstrukcije izveštavalo se naširoko, jer projekat potpune sanacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je 2007. uradio Saobraćajni institut CIP samo je delimično realizovan.

Jedino je izvesno da će iz ruskog kredita biti finansirana obnova železničke infrastrukture na „Pančevcu”, ali je otvoreno pitanje da li će se i kako ojačati čelična rešetka da da bi mogla da primi propisano opterećenje na dva koloseka.Potrebno je sanirati i obe konzole – bočne konstrukcije sa po dve trake, kojima se odvija drumski saobraćaj. 

Prof. dr Ljubomir Vlajić koji je predvodio tim CIP-a u izradi projekta sanacije „Pančevca”, ističe da na mostu nije bilo kapitalnih rekonstrukcija od kada je 1965. godine otvoren u obliku kakav ima danas. Upozorenje koliko su ovaj objekat „nagrizli” vreme i intenzivan saobraćaj stiglo je pre dve i po godine, kada se na mestu gde se jedna od saobraćajnica uliva na most pojavilo udubljenje. To je bio povod pojedinim listovima za dramatične naslove poput „Pukao Pančevac”...

1931. otvoren most kralja Petra Drugog Karađorđevića, prva „verzija” današnjeg Pančevačkog mosta.

– Ozbiljnijih popravki bilo je tek kada se nešto dogodi. Tako je bilo u leto 2012. i godinu dana ranije, kada su posle požara ispod prilazne konstrukcije sa beogradske strane oštećena dva stuba. Pojavile su se i pukotine, a to je bilo zaista zabrinjavajuće. Obložili smo stubove čeličnim cevima i između te oplate i betonskog dela ubrizgan je sloj specijalnog maltera. Na taj način nosivost stubova teorijski je povećana za gotovo dva i po puta – objašnjava Vlajić detalje svog projekta koji je realizovan pre tri i po godine.

Osim obnove metalnih konzola, on ističe da je nužno ojačanje čelične rešetke u sredini, ispod pruge. Ona je delimično obnovljena 2007. kada je uklonjena korozija sa čeličnih elemenata ispod nivoa koloseka.

– Sanacija 2007. nije okončana, pa je pitanje da li bi po tom projektu i mogla da se dovrši. Tada je urađeno samo najnužnije, tek toliko da bismo bili sigurni da se most neće srušiti – naglašava Vlajić.

Pošto pojačanje nikad nije dovršeno, ni danas u istom trenutku na mostu, po propisima, ne bi smele da se nađu dve kompozicije iz suprotnih smerova.

1946. Treće „izdanje” Pančevačkog mosta otvoreno je 29. novembra. Tada je nazvan Most Crvene armije. U izgradnji su učestvovali i sovjetski inženjeri i građevinci.

– Neposredno ispod koloseka postoje po dva podužna nosača i oni ne bi mogli sa dovoljnom sigurnošću da istovremeno prime propisano opterećenje – dva najteža teretna voza. U projektu koji sam sa svojim timom potpisao i koji je prihvatila reviziona komisija s Građevinskog fakulteta, predviđeno je da se još jedan nosač postavi na sredini između dva koloseka. Time bi se svaki od četiri postojeća rasteretio za po četvrtinu. To nije realizovano – objašnjava Vlajić.

Nije sprovedena u delo ni ideja oponenata Vlajićevog plana, da se četiri potporna elementa dodatno ojačaju. 

Projektant obnove „Pančevca” dodaje da bi ojačanje metalne rešetke još jednim nosačem omogućilo i lakšu obnovu delova mosta predviđenih za drumski saobraćaj.

– Površinom jednog od dva koloseka bilo je predviđeno da se privremeno odvija drumski saobraćaj dok se obnavlja jedna od konzola. Tako se ne bi usporavao promet, a i ekipe koje bi obavljale rekonstrukciju imale bi veći manevarski prostor – zaključuje Vlajić koji je učestvovao u izgradnji i ispitivanju 12 mostova nad Dunavom.

Nikola Belić

objavljeno: 22.02.2015.

Nastavak na Politika...