Izvor: Kurir, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRAZNIK KAO USPOMENA
U Gerontološkom centru na Bežanijskoj kosi najstariji sugrađani obeležiće Badnji dan i Božić liturgijom, česnicom i ručkom
U Gerontološkom centru na Bežanijskoj kosi naši najstariji sugrađani, koji nisu za praznike otišli kod dece i rodbine, svečano će obeležiti Badnji dan i Božić, po tradicionalnim običajima, koliko je to moguće sprovesti u njihovoj velikoj i zajedničkoj kući.
Većina od njih je u sedmoj i osmoj deceniji života i čini se da >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se nekako bolje sećaju detinjstva nego skorašnjih događaja
Danici Rešković, koja je posle „Bljeska“ i „Oluje“ s Banije stigla u Beograd 1995. godine, za praznike, u posetu je stigla ćerka Ankica. Na spominjanje Božića i to kako se ovaj veliki hrišćanski praznik slavio u njihovom domu, njene oči su se napunile suzama.
- Sjećam se, otac je unosio badnjak i slamu u kuću i čestitao nam Badnje veče i Božić, a mi djeca smo ga posipali žitimom i uzvraćali čestitke. To je bio praznik najveće radosti i svečanosti u kući. Za vreme rata nismo slavili, bili smo više u zbjegovima nego u kući, a za vrijeme komunizma nismo smjeli, pa smo to radili tajno, ali smo tome naučili djecu i unuke - priseća se Danica daleke prošlosti i navodi da i ovde nešto malo od tih običaja može sprovesti.
Jelena Gvozden iz Srema s radošću ističe da taj praznik nikada ne zaboravlja i otpevala nam je i pesmu „Roždestvo“, koja se uvek pevala u njihovoj kući. Pre rata, deca su se uvek radovala dok je majka na Badnji dan spremala razne đakonije za Božić. U ratu su Božić slavili i u rovu, a posle oslobođenja krišom.
- Morali smo da krijemo, jer su nam na vrata uvek dolazili neki ljudi da gledaju i da prijavljuju miliciji. Bilo je takvo vreme, slavili smo tajno - kao malo posramljeno objašnjava Danica.
Lozinka Sladić iz Šida i ne zna za slavljenje Božića, jer, kako kaže, to se u njihovoj kući nije praznovalo, pošto joj je otac bio komunista, a posle udaje još manje.
- Ne daj bože, tek posle udaje toga nije bilo. Moj muž je bio oficir i iz dna duše je mrzeo popove. Ne slave ni naša deca, a naši praznici su bili 29. novembar, Nova godina, Prvi maj i nedelja. Ovde, u domu, idem na sva slavlja, zbog druženja - kategorična je Lozinka i, kako kaže, ne može da žali za nečim što nije ni imala.
Nikola Tomašević iz Kninske krajine kaže da se rođenje Hristovo slavilo samo dok su njegovi roditelji bili živi, ali on nije taj običaj sačuvao, nešto zbog životnih okolnosti, a ponešto i zbog sistema u kome smo živeli.[ antrfile ]
VRAĆANJE TRADICIJI
Zorica Đokić, referent za odnose s korisnicima, ističe da poslednjih nekoliko godina u Domu svečano obeležavaju Badnji dan i Božić i na taj način se vraćaju tradiciji.
Polovina korisnika je otišlo kod dece ili druge rodbine, druga polovina je za praznike ostala u domu, a nekima je došla rodbina u posetu, da zajedno proslave praznike.
- Glavna svečanost je za Badnji dan, posle svečane liturgije. Lomiće česnicu u kojoj je zlatnik, dar humanih donatora, na svečanom koncertu sviraće Ljiljana Arsenović, pijanistkinja iz Zemuna, - kaže Zorica koja nam je priredila ovaj razgovor i dodaje da će za najstariji građani imati Božić svečani ručak.
