Izvor: Kurir, 07.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PLJUSAK NA ĐURĐEVDAN
Najstarija svetkovina Roma slavila se još u Indiji, pod imenom Kakava, a u evropskom delu Turske, i danas je praznik
Žestoka oluja koja se obrušila na Beograd zapretila je da će pokvariti đurđevdansko slavlje. Srećom po sve one koji slave ovog sveca, nepogoda je trajala samo nekoliko minuta.
Tome su se najviše obradovali Romi: oni, bez obzira na svoju veroispovest, slave ovaj dan. Nekada, dok su bili nomadi, Romi su ovaj praznik slavili u prirodi. Danas su običaji >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << prilično redukovani.
- Ovo je apsolutno najveći romski praznik. On je ujedno i najstarija svetkovina našeg naroda, a slavio se još u Indiji, pod imenom Kakava, a u evropskom delu Turske pod imenom Herdelezi - kaže Dragoljub Acković, direktor Muzeja romske kulture.
- Nekada, dok su Romi bili skitači, slavljen je u prirodi. Mesec dana pre Đurđevdana domaćin je kupovao jagnje, hranio ga i brinuo o njemu do praznika. Običaj je bio da se toga dana urani, a rosnom travom umije i jagnje i domaćin. Šilježetu bi stavili dve sveće na glavu kao rogove. Kada bi dogorele, jagnje bi se okretalo ka izlazećem suncu, nakon čega se klalo - priča Acković.
Prema njegovim rečima, neki od starih romskih običaja vezanih za ovaj praznik zadržani su do današnjeg dana.
- Devojke bi odlazile na reku, gde bi se kupale. Okupile bi se dve, tri porodice, rođaci i prijatelji na gozbi, koja je podrazumevala pečeno jagnje, beli luk, sir i neizostavnu rakiju. Neke grupe Roma imale su običaj da seku glavu šilježetu, a onda bi je nosili drugom domaćinu. Sledio bi ritual razmene. Nisu Romi razmenjivali samo jagnjeće glave, nego i devojke. I danas postoji taj običaj, ali sada se devojke skupo plaćaju. Cena se kreće od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada evra. Najskuplje su one svetlije puti i kose - priča Acković.
- Kada zađe sunce, počinjalo bi pravo veselje. Romi su oduvek bili poznati kao dobri muzičari. Svirale bi se violine, harmonika, okupili bi se svi meštani, a slavlje bi potrajalo do kasno u noć - dodao je.
Suknja pod vrbom
Acković objašnjava kako u nekim mestima Romi i danas poseku mladu vrbu, okite je vencima i zabodu u zemlju. Trudne žene ispod drveta stave neki deo svog odela, a ako ujutru na njemu nađu list drveta, imaće lak porođaj.
- Takođe, mlade žene, stasale za udaju, noć uoči praznika ostavljale bi svoju suknju pod mladom vrbom. Ujutru na Đurđevdan, ako bi lišće palo na nju, to bi bio siguran znak da će se te godine i udati. Bolesni i stari prilaze drvetu, pljunu na njega tri puta i kažu: “Ti ćeš umreti, ali pusti nas da živimo!” Većina ovih običaja do današnjih dana zadržala se kod Roma u Skoplju.
