Izvor: Politika, 17.Nov.2014, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PIM još nije sebi izgradio mirnu luku
Nekad moćna hidrograđevinska firma izbegla zaplenu imovine usled dugova, ali još beži od stečaja
„Ivan Milutinović” – PIM, nekada moćno hidrograđevinsko preduzeće koje je radilo širom sveta nedavno je sa dna Save izvadilo svoj potopljeni brod „Banat”. Iz dubioze tek treba da se iščupa ceo PIM, koji pod vodu povlače dugovi od pedeset miliona evra i tri puta manje vredna imovina.
Ima potencijalnih kupaca za bivšeg giganta sa brojnom, sada i remontovanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << flotom i dobrim referencama. Ali, najviše interesovanja do sada je pokazala cementara „Lafarž”, za koju su se u PIM-u ranije pribojavali da dolazi da ih rasparča, zadrži unosan kamenolom, a ostatak preduzeća likvidira.
Komadanje je PIM jedva zaustavio ovog proleća, kada je sprečio sudske izvršitelje da mu ne zaplene deo imovine usled dugova. Bežeći od stečaja, PIM pokušava da progura svoj predlog UPPR-a, odnosno unapred pripremljenog plana reorganizacije, odnedavno sve popularnijeg načina kupovanja vremena za firme koje su na korak od propasti.
UPPR podrazumeva da se dugovi preduzeća pretvore u srazmerne vlasničke udele poverilaca. Tako bi se dugovi PIM-a, koji se vuku još iz devedesetih godina, preobrazili u kapital novih suvlasnika.
– Komercijalni poverioci i Agencija za osiguranje depozita su prihvatili naš predlog UPPR-a. Još čekamo saglasnost Poreske uprave i Agencije za privatizaciju – kaže Miodrag Milojević, generalni direktor PIM-a.
Većina duga, oko 30 miliona evra, otpada na bankarske depozite za poslove iz devedesetih godina, kada je PIM još gradio svetske luke. Za te ugovore su morali da polože garancije u državne banke, ali ti depoziti nekim čudnim slučajem nisu otkazani ni nakon što su ti poslovi završeni. S vremenom su tekle kamate i svota je konstantno rasla, a da to, navodno, niko nije primetio.
– Ne mogu da objasnim kako je moguće da prethodne uprave PIM-a nisu otkazale te garancije. Pokušavamo da se dogovorimo sa državom da nam taj dug prema Pariskom i Londonskom klubu otpiše, jer on nije nastao realno. Naši jedini pravi dugovi su zbog neplaćenog dela poreza i doprinosa, kao i zaostale plate radnicima, takođe još iz devedesetih godina – navodi Milojević.
Bez pune nadoknade za svoj rad ostalo je oko 1.000 zaposlenih, a njih 500 je tužilo PIM i svi su dobili izvršna rešenja. S njima su sudski izvršitelji proletos zakucali na vrata preduzeća.
– Razumem te ljude, i ja sam tada ostao uskraćen za 30.000 dolara. Oni moraju dobiti ono što su zaslužili. Ali, nadam se da nam rešenja po tim tužbama neće oduzeti imovinu, jer ova kuća treba da se oporavi – kaže Milojević i dodaje da je firmi za investicije u mehanizaciju potrebno oko pet miliona evra, posle čega bi mogla da funkcioniše na evropskom tržištu.
– Ne mora sve to pasti na teret novog vlasnika, nešto od te sume mogli bismo obezbediti i sami, prodajom dela od nekoliko hiljada kvadrata našeg poslovnog prostora. Osim „Lafarža”, pismo o namerama, kako čujem, poslala je i jedna slovačka kompanija. Smatram da bi najpametnije rešenje bilo da država ne proda PIM potpuno, već da sa investitorom sklopi strateško partnerstvo – kaže Milojević.
Krajem godine PIM će opet raditi u Evropi, jer će čistiti branu u Bratislavi. To je dobra vest, ali PIM će morati još mnogo da se potrudi da bi izbegao sudbinu „Banata” – posle vađenja iz Save, on je isečen i prodat kao staro gvožđe.
Potkopavan i spolja i iznutra
Nemoguće je da su odgovorni u PIM-u naprosto zaboravili da otkažu garancije, uverena je sagovornica „Politike”, član odbora za privremene mere koji je država postavila u periodu od 2005. do 2008. godine da nadgleda urušeno preduzeće. Ona je ubeđena da se spolja i iznutra radilo na propasti nekadašnjeg giganta.
I dugovi za plate bi, smatra ona, bili manji da se dnevnice nisu upisivale i za neobavljen posao. Poslovne knjige su joj delovale lažirano i prepune indicija o proneverama, ali potpunu računovodstvenu dokumentaciju odbor za privremene mere nikada nije dobio od tadašnjeg rukovodstva.
Sagovornici „Politike” je čudno i to što je u upravnom odboru PIM-a tada bio direktor firme koja je kasnije bila zainteresovana da ga kupi, pa je pitanje, kako ocenjuje, da li je on želeo da ga oporavi ili mu snizi vrednost. Procenu vrednosti PIM-a, koju je tada napravio „Dilojt end Tuš”, ona vidi kao sramnu. S njom se slaže još jedna osoba koja je bila u odboru za privremene mere.
– Procena se oslonila na poslovne knjige, kojima se nije moglo verovati, i obuhvatila je dugove, ali ne i potraživanja, za koja ni predstavnici države koji su bili zaduženi za PIM nisu hteli da čuju, već su samo gledali kako da ga što brže prodaju. Odbor je odbio da prihvati takvu procenu vrednosti, pa su nas odmah smenili. Sastavili su drugi odbor, koji je takođe uskratio potpis, pa su i njega raspustili – seća se ta osoba.
V. Vukasović
objavljeno:
